Iz jednostavnog razloga. Obaveze opterećuju. Stvaraju dodatnu “buku” koja negativno utiče na sexualni odnos. Zamislite da ste na fudbalskoj utakmici i pokušavate aktivno da pratite šta se dešava na sportskom terenu a istovremeno i da slušate muziku na svom plejeru. Kakvo će biti vaše muzičko iskustvo? Siromašno i bledo, najverovatnije.
Na isti način i “obaveze” pritiskaju sexualno iskustvo iako ih čovek ne primećuje jer deluju na potsvesnom nivou. Na koje obaveze se ovde misli?
Na društvene obaveze jer ni jedne druge obaveze ne postoje. Priroda nas ne uslovljava bilo kakvim obavezama. Ne. Društvo je to koje nas neprestano pritiska i traži od nas da se ponašamo na ovaj ili onaj način. Neprekidno nas obavezuje svime i svačime. Šta to konkretno znači na primeru sexa?
To znači da ako imate sex sa nekim da ste najverovatnije već u nekom društvenom odnosu obavezivanja sa tom osobom. Prvo ste se sa tom osobom upoznali, razmenili životne priče i stavili na svoje lice razne društvene maske za razne prilike. Te maske će se automatski smenjivati na vašim licima dok sve više razmenjujete vaše društvene svetove. Tako ćete svako sa svojim maskama konačno otići u krevet.
Posle jednog perioda mira i sklada počeće najverovatnije da se pojavljuju razlike. Jedna strana će uglavnom biti više zagrejana za druženje od druge. Neprekidno će okretati telefon samo da se što pre čuje i vidi sa svojim dragim/dragom. Naravno, to će biti prava ljubavna priča – ljubav njegovog ili njenog života. Ona druga strana koja je manje zainteresovana će u početku staviti masku pristojnosti, strpljenja, ali će već posle nekog vremena početi sve više da izbegava kontakt, da izmišlja izgovore, da nalazi lažna opravdanja, da sve više otvoreno vara.
Strana koja je više “zagrizla” će osetiti da nešto nije u redu pa će dodatno vršiti pritisak, proveravati i najmanju sitnicu, optuživati, pretiti, imati ispade ludila, očajanja.
Za svo to vreme će par imati redovne sexualne odnose koji će trpeti pod teretom društvenih obaveza koje su se u međuvremenu stvorile. Naravno, Priroda će u većoj meri u toku sexa moći da potisne društveni odnos koji postoji, ali to neće uspeti u potpunosti da uradi. I sve će manje moći da izdržava taj pritisak društva koji postoji u svakoj osobi pojedinačno.
U jednom trenutku će pritisak društvenih odnosa biti toliko jak da jedna osoba više neće moći, uopšte, da ima sex sa drugom. Šta se to desilo? Društveni odnos je u potpunosti potisnuo prirodnu sexualnu potrebu. Na početku je bilo sve u redu, a sada ništa nije u redu. “Buka na utakmici je toliko jaka da se muzika više uopšte ne čuje”.
Ovako otprilike u grubim crtama izgleda društveni odnos obavezivanja koji se u proseku automatski uspostavlja među zaljubljenim parovima. Nekada će dinamika tih odnosa biti dosta sporija nego u gornjem primeru – neće biti toliko vidljiva. Sve će izgledati normalno, ali, ipak, ispod površine ništa neće biti normalno. Ljubavni par neće primetiti da su upali u sivilo, u prosečnost. Da je njihov sex postao stvar navike i rutine. Da je njihov društveni odnos umešao svoje prste i uzima svoj danak u raznim oblastima zajedničkog života pa, naravno, i u sexu.
Kako je sa većinom ljubavnih parova tako je i sa većinom bračnih parova. Tu je društveni odnos obavezivanja još komplikovaniji sa još većim posledicama i na emotivnom i na sexualnom planu.
Neko će reći da ljubav obogaćuje sex. Tako je, ali samo prava ljubav a ne ljubavna imitacija. A gde je ta prava ljubav? Okrenite se oko sebe. Da li je vidite? Možda mislite da nije baš tako retka pojava. Kada na ovom mestu budete čuli šta je to prava ljubav koja zaista može da obogati sex biće vam jasno da pravu ljubav najverovatnije još nigde niste sreli.
Prisetimo se malo onoga što smo u jednoj prethodnoj temi rekli o igranju društvenih igara u vezi sexa i nadovežimo se zatim na ovu temu.
Kao što je već rečeno, sex je opterećen gomilom predrasuda i stereotipa koje je društvo nametnulo tako što prisiljava da i muškarac i žena igraju uloge i stavljaju maske “ko će koga da prevari”. Muškarci koriste sve načine da odvedu ženu u krevet, ali kada “udare recku” vrlo brzo gube interes i okreću glavu za drugom “suknjom”. Žena koja “lako daje” nije na ceni u društvu, i zato će devojka igrati svoju igru. Pokušaće da što bolje iskoristi to što ima i što treba muškarcima. Pokušaće “da se što skuplje proda” – “da osvoji glavnu nagradu”. Dugu vezu koja će se na kraju krunisati brakom i porodicom.
U tom nadmudrivanju i nadjačavanju sex je mamac i ulog kojim se trguje – koji postoji ne radi sebe nego uvek radi nečeg drugog. Kod muškaraca za dokazivanje svoje muškosti i za podizanje samopouzdanja, a kod devojaka za obezbeđivanje materijalnih koristi ili ispunjavanje sna o porodici i deci kao garantu sreće i ispunjenog života.
U stvarnosti, i muško i žensko igranje igara su iluzije koje nemaju nikakve veze niti sa srećom niti sa osećajem životnog smisla i ispunjenosti. Zato što su i muškarci i žene u stalnom gubitku igrajući ljubavne igre koje ne mogu da dobiju platio je sex kao žrtveni jarac koji na svojim leđima nosi teret koji mu ne pripada.
Svi su kroz društvene sexualne igre, u stvari, na gubitku – i muškarci i žene i sex – iako se to na prvi pogled tako ne čini. Jer, muškarac će na kraju dobiti to što je želeo – odvešće devojku, konačno, u krevet. I devojka će na ovaj ili onaj način – igrajući na krivicu, pritisak, pretnje, sažaljenje, naviku, itd – ostvariti to što je želela. Dobiće vezu, dobiće brak, dobiće materijalne koristi, itd. I biće sexa, naravno.
Svi su izgleda na dobitku, i svi bi trebali da budu srećni i zadovoljni. Jer, svi učesnici ljubavnog “maskembala” su sve to što su radili činili upravo radi postizanja sreće, životnog ispunjenja, harmonije, zar ne? Zbog čega drugog bi inače? Toliko višegodišnje ulaganje energije i vremena. A kakvi su rezultati?
Pogledajte oko sebe veze i brakove i biće vam jasno. Niste zadovoljni onim što vidite? Na žalost, društveni mehanizam nije u stanju ništa bolje da smisli od iluzornih očekivanja, a ona ne mogu da proizvedu ništa drugo osim iluzija. “Spuštanje na zemlju” će kad – tad morati da se desi. Čovek će povremeno igranjem ljubavnih igara, zaista, doživljavati euforiju i ushićenje – “dopingovanu sreću” – ali nikada neće uspeti da izbegne drugu stranu iluzije – patnju, očajanje, nemir, izgubljenost, itd.
I sex je na gubitku zato što je uvek bio samo “druga violina”. Niko ga nikada nije uvažavao i tretirao na način kakav zaslužuje – kao univerzalnu kosmičku energiju koja je u sastavu svega živog što postoji. Kao vrednu i značajnu pojavu koja se dešava kada ljudi doživljavaju prirodno sexualno iskustvo.
Društvo je učinilo to da ljudi zbog moralne osude, krivice ili neznanja uglavnom nemaju sex radi baš tog specifičnog prirodnog fenomena, nego im sex služi kao sredstvo za ostvarivanje nekih posebnih društvenih ciljeva i interesa.
Sex kao druga violina ne može ni da pruži više od onoga što sada, uglavnom, pruža. Ni blizu od onoga što bi mogao kada bi mu se na drugačiji način pristupilo – sa uvažavanjem koje pripada ovoj grandioznoj životnoj sili Univerzuma.
Sada je sex u podrumu čovekove duše. Potisnut u potsvest – daleko od očiju, daleko od svesti. Potisnuti sex stvara “neosvešćenu sexualnost” koja između ostalog kod nekih ljudi guši sexualnu želju. Zbog otsustva sexualne želje čini se da nam sex uopšte nije potreban, jer izgleda kao da ne postoji u nama. Ali, sasvim suprotno je istinito. Jer, iako sexualna želja ne dolazi na površinu i ne pokazuje svoje pravo lice, ona, u stvari, realno postoji kao zarobljena energija u našoj unutrašnjosti.
S druge strane, potiskivanjem sexa se stvaraju sexualne frustracije koje duboko utiču na svakodnevni život čoveka. Utiču na navike, ponašanje, želje, ambicije – na život u celini.
Dakle, pogrešnim uverenjima o ulozi sexa u čovekovom životu koje društvo spontano stvara, kao i negativnim posledicama koje potisnuti sex proizvodi u čoveku, dolazi često do mehanizovanog sexualnog iskustva koje uglavnom ne prija mnogim ženama, niti u njima stvara neku posebnu želju u tom smislu. Osim kratkotrajnog uzbuđenja tokom samog odnosa mehanizovani sex nije nešto što ostavlja utisak da je nešto bitno i vredno – što zove i što jedva čeka da se ponovo doživljava.
Žena će radije da se usmeri na to kako da iskoristi sex da dobije to što joj treba od muškarca nego na samo sexualno iskustvo kao mogućnost spajanja sa prirodnom energijom koja, inače, može veoma pozitivno da utiče na njeno celokupno biće – fizičko, psihološko i duhovno.
Za razliku od društvenog pristupa, sex bez obaveza po ovom konceptu nema teret društvenog obavezivanja i ustaljenog “bala pod maskama”. Nema “šumova” koji dolaze sa strane. Nema “buke” koja skreće pažnju. Dvoje ljudi koji osećaju fizičku privlačnost zadovoljavaju svoju prirodnu potrebu za sexom neopterećeni društvenim odnosom, jer taj odnos, jedostavno, ne postoji – još nije uspeo da se izgradi. Čuje se samo “ljubavna muzika” u svoj svojoj punoći. Priroda sada može veoma lako da obavlja svoj zadatak. Ništa joj se ne nalazi na putu. Dvoje ljudi mogu potpuno da se prepuste i urone u okean sexualne energije.
Dakle, “skidanje društvenog odela” za vreme prirodnog sexa bez obaveza olakšava i obogaćuje čitav taj proces. Ali, postoji još jedan momenat koji, takođe, treba da dovede do potpunijeg sexualnog iskustva nego što je to uobičajeno kroz društvene odnose zabavljanja i braka. To je činjenica da sex bez obaveza po ovom konceptu koji je pred vama proizvodi mnogo jaču posvećenost i usmerenje na čitav proces.
Postoji čitava jedna “organizacija” u okviru koncepta, u smislu, pravila, preporuka, načina postupanja, tehnika, itd, koja radi sve što je potrebno da bi pažnja i usmerenje na ono što treba da se desi bilo što veće a lutanje i neizvesnost što manje. Ovaj text sa svim svojim temama i njihovom celovitošću će vam pružiti tu organizaciju i to upravljanje.
To vam je isto kao da idete da kupite cipele. Volite da kupujete cipele i to vam predstavlja veliko zadovoljstvo. Odvojili ste posebno vreme za to – čak i više nego što je potrebno. U svakom slučaju nećete gledati na vreme. Kupovina će trajati koliko god je potrebno da biste pronašli cipele koje vam se baš sviđaju. Nećete žuriti. Napravićete od kupovine vrhunsko zadovoljstvo.
Već ste unapred markirali radnje u kojima biste mogli da nađete to što vam odgovara. Već u glavi imate koje delove grada ćete prvo da obiđete. Već znate kakve cipele tražite i koliko novca ste spremni da platite. Sve vam je jasno i poznato. Sada je ostalo samo da se prepustite da vas sama kupovina ponese. Možda će vas ona odvesti tamo gde uopšte niste planirali, i možda ćete doživeti nešto što uopšte niste očekivali. Zašto da ne? Imate i “mapu plana”, ali i spontanost da od plana odstupite kad god vas životna igra ponese u drugom pravcu.
I konačno, kada ste se najmanje nadali, naleteli ste na jednu malu radnju u zabačenoj ulici za koju niste ni znali da postoji. Ekskluzivna prvorazredna roba, prihvatljive cene, sa velikim izborom boja i oblika, gde ne možete da se odlučite šta biste pre kupili. Uživaćete još malo “za dušu”, a onda ćete se odlučiti.
Zamislite takvo jedno “organizovano iskustvo” i doživljaj koji se na osnovu njega stvara i uporedite ga sa šetnjom po gradu i bacanjem letimičnih pogleda po izlozima, bez namere da nešto kupite. Onda vam je dok ste gledali neke sitnice u robnoj kući pažnju privukao odeljak sa cipelama. Prisetili ste se da vam trebaju cipele, na brzinu pogledali i odlučili se za par koji vam se čini “pristojan” i sasvim dobar.
Naravno, ovo je samo primer, sa svrhom da vas lakše uvede u razumevanje razlika u doživljaju stvarnosti koje donose različito usmerenje i posvećenost. U stvarnom životu je, na primer, sasvim moguće da ćete baš u robnoj kući kupiti bolje, jeftinije, trajnije, cipele nego u nekoj specijalizovanoj radnji.
Ali, ako posmatramo kupovinu kao simbolični ukupni doživljaj života koji se odvija u dva paralelna procesa, onda vam je jasno u kom od tih procesa ima više ukupnog zadovoljstva i životnog dešavanja. Jer, taj doživljaj života je ono “za šta se i društvo a i Priroda bore” dok svako na svoj način pokušava da privuče pojedinca na svoju stranu nudeći mu društveno ili prirodno iskustvo i zadovoljstvo. Šta će čovek izabrati i “na šta će položiti novac u kladionici života” samo od njega zavisi.
ŠTA SVE MOŽEŠ?
Ako je sada jasnije zašto prirodni sex bez društvenih obaveza, hajde, onda, da vidimo u jednom sažetom praktičnom pregledu, šta sve konkretno možeš sa ovakvim jednim konceptom?
Možeš:
1. Da zadovoljiš potrebu. Nemaš sex uopšte, ili ne u obliku i kvalitetu kakav očekuješ, želiš, maštaš.
2. Da se zabaviš. Sex kao zadovoljstvo, kao provod, uživanje.
3. Da širiš znanje o sexu. Da skupljaš iskustvo i učiš o sexu i tehnikama vođenja ljubavi.
4. Da istražuješ svoju sexualnost. Da dublje upoznaješ sebe. Da vidiš kako reaguješ, šta voliš, čega se stidiš, šta te blokira, šta oduševljava.
5. Da se otvaraš za svoju sexualnost. Da učiš da se prepuštaš i rušiš barijere da bi ono što je potisnuto i što potencijalno stvara komplekse i frustracije moglo da izađe na površinu i oslobodi te pritiska.
6. Da upoznaješ druge ljude. Da možda preko ovakvog koncepta sexualnog iskustva povećaš izvesnost da upoznaš idealnog sexualnog partnera ili možda čak pravu ljubav.
7. Da oživiš svoj sex. Da uneseš u sex više spontanosti, više istinskog životnog dešavanja a manje “mehanizacije”, rutine. Da ti sex bude više umetnost, suptilnost, a manje “mehanički rad”.
8. Da pokreneš pozitivne procese u telu. Da se opuštaš od stresa, pokrećeš cirkulaciju ukupne energije, puniš se kreativnim potencijalom, optimizmom.
9. Da stabilizuješ poljuljani identitet. Smanjenjem potrebe za čestim zaljubljivanjima i iluzornim romantičnim i sentimentalnim čežnjama.
10. Da ojačaš svoj životni smisao. Da te ovakav koncept pokrene da dublje razmišljaš o sebi i svom životnom putu, o svetu oko sebe, o drugim ljudima, o društvu.
11. Da uzdrmavaš svoj status quo u cilju unutrašnjih promena. Da očvrsneš i pojačaš otpornost na neizvesnost, patnju. Da lakše prihvataš sudbinu i ukupno životno dešavanje.
12. Da upotrebiš sexualno iskustvo kao polugu duhovnog razvoja.
U ČEMU JE RAZLIKA?
U čemu je razlika između ovog koncepta “organizovanog” sexa bez obaveza i sexa bez obaveza koji se uobičajeno dešava u svakodnevnom životu među partnerima koji nemaju neki dublji društveni odnos osim povremeno sexualnog? Kakva je razlika u odnosu na sex bez obaveza koji se, na primer, nudi u okviru klubova na društvenim sajtovima za upoznavanje? Ovo je, takođe, pravo mesto da se pokaže razlika u odnosu na društvenu kritiku koju smo sreli u jednoj od prethodnih tema: da sex bez obaveza “ničemu ne vodi, ništa ne stvara, nigde ne ide”.
Sve te razlike ćemo najbolje videti na jednom primeru.
Zamislimo situaciju u kojoj je devojka prihvatila ovakav koncept jer joj se čini kao dobra osnova da ima kontinuirani sex sa različitim partnerima. Njen osnovni motiv je uglavnom zabava, provod, možda, nešto malo potreba. Muškarcima koji joj se sviđaju i koje sreće na razne načine u svakodnevnom životu će predlagati ovakav oblik odnosa koji nijednu stranu ne obavezuje i tako ostavlja dosta slobode bez polaganja računa bilo kome za bilo šta.
Ovaj koncept pruža priliku devojci da menja partnere bez ikakvog posebnog objašnjenja zašto više ne želi dalji odnos sa nekim. Lagodno se oseća jer ona bira. Prija joj to pridržavanje pravila koncepta, jer na taj način sebi lako može da objasni i opravda to da vrlo brzo menja partnere a da oni to bez ikakvog pogovora moraju da prihvate. Ne mora čak ni da ih obavesti da više neće sex sa njima, jer joj pravila ovog koncepta to dozvoljavaju.
Upravo se desilo to da je pronašla partnera koji joj odgovara više nego bilo koji pre toga. Ali, desilo joj se istovremeno po prvi put i to da baš taj partner, jednostavno, ne želi više dalji odnos s njom. Bez ikakvog objašnjenja odbija dalji kontakt i jasno joj stavlja do znanja kako stvari stoje.
Devojka je po prvi put ostavljena. Po prvi put oseća kako se vezala za svog bivšeg sexualnog partnera. Kako se samo navikla na njega. Počinje da je “drma” čežnja i sve ono što se uobičajeno dešava kada dođe do raskida neke emotivne veze. Sada se više uopšte ne zabavlja. Naprotiv, sexualna zabava joj je presela. “Kako je mogao samo to da joj priredi”? “Šta misli ko je on”? “Kako se usuđuje”?
Već je počela da smišlja načine kako da se javi svom bivšem partneru, da mu “očita lekciju”, ali da on, ipak, ne oseti paniku koja je hvata i saznanje da je izgubila ono do čega joj je vrlo stalo. Taman kada je nameravala da postupi po detaljno razrađenom scenariju koji bi trebao da je, na kraju, ipak, ponovo vrati u igru, kada joj pade na pamet da to ne sme da radi po pravilima koncepta. Da to nisu ni drugi radili kada su bili ostavljeni od strane nje.
Tek sada ima dilemu šta da radi? Kako da postupi? Na kraju odlučuje da, ipak, postupi po pravilima. Neće više imati nikakav kontakt sa pethodnim partnerom i pokušaće sa što manje “oštećenja” da nastavi da “vozi” dalje.
Ova situacija ju je navela da malo više razmišlja o onome što se sve dešavalo za vreme njenog “sexualnog staža”. Odjednom joj je postalo žao muškaraca koje je odbila vrlo brzo bez objašnjenja, ali joj je istovremeno došla misao da je sasvim pravilno postupila.
Pravila koncepta joj kažu da je to sasvim u redu. Zašto praviti nepotrebno društveni odnos od jedne prirodne situacije u kojoj jednostavno više ne postoji saglasnost kod obe strane? Isto se dešava kada jedna strana ima inicijativu i predlaže odnos na početku a druga strana nije “za”. Zašto ulaziti u verbalno objašnjavanje, izvinjavanje, i slično, koje se uobičajeno u takvim situacijama dešava u društvu?
Tamo gde se uspostavlja “prirodna sredina”, društveni oblici učtivosti nisu posebno dobrodošli, jer su potpuno nepotrebni. U situaciji emotivnog raskida sa prethodnim partnerom, ili u slučaju ne postojanja početne zainteresovanosti za odnos kod oba partnera, bilo koja reč je suvišna. Čutanje govori sve što treba da se kaže. Svi su razumeli i svima je jasno. Na svakome je da odradi u glavi posledice ako postoje i da nastavi dalje. Dakle, nema nikakve potrebe za bilo kakvim objašnjenjima, izvinjavanjima, stavljanjem maske saosećanja i sl.
I devojka je naučila lekciju. Oseća kako je popušta vezanost i kako prolazi uvređenost i ljutnja. Dok joj se ovo sve dešavalo, uspela je da i malo dublje razmišlja o svemu. Došla je do toga, da je jako insistiranje na zabavi i brzom menjanju partnera dolazilo od njenog unutrašnjeg nemira koji je pokušavala na taj način da prevaziđe.
Isto tako, primetila je, na svoje iznenađenje, da ima generalno vrlo slabu sexualnu energiju. Kratkotrajno uzbuđenje za vreme sexa je sve što joj se dešava. Više je usmerena na traganje za partnerima i to joj daje više uzbuđenja nego sam sexualni odnos. Sa tim uvidom rešava da pokuša da unapredi više sam odnos sa partnerima. Učiniće sex više interesantnijim, učiće nove tehnike, sticaće više iskustva na tom polju. Stimulisaće i partnere da unose inovacije i promene.
Posle izvesnog vremena devojci postaje jasno da se opet nekako stvorila rutina i da je dostigla nivo odakle mora da razmisli kako dalje. Postala je svesna da je njena sexualna energija i dalje slaba zato što još uvek u sebi ima otpore, strah od prepuštanja, i shvata da to dolazi od generalne zatvorenosti koju ima. Zatvorenosti prema ljudima, prema svemu ostalom, prema životu.
Eto, novog izazova. Pokušaće u sledećem periodu da se što više otvori i oslobodi svoju vezanu sexualnu energiju. Istraživaće šta joj smeta, da li ima stid prema nečemu, da li ima otpore, neprijatnosti? Pokušaće da ih prevaziđe postepeno tako što će malo da razmišlja o njima i da shvati da nema nikakvog razloga da im robuje. Naprotiv, otvoriće se za njih i pokušaće da ih prihvati kao obične normalne stvari.
Sexualna energija se kod devojke vremenom značajno popravila i devojka sada više nego ikada uživa u sexu. Upravo je sa partnerom koji joj idealno odgovara i čini joj se da je zadovoljstvo obostrano. Trebalo je vremena da se to desi, ali sada oseća da je svo to traženje dalo rezultate. Ima mnogo više iskustva nego ranije, prošla je kroz više faza počevši od one u kojoj joj je sex bio samo zabava, provod. Osim toga, navikla se na pravila i ceo koncept joj je sada mnogo jasniji nego pre. Zbog svega toga, sada može bolje da proceni šta su njene prave potrebe, kakva je po dinamici njena sexualnost i kakav joj je partner potreban.
Izgleda da se sada to sve sklopilo u jedan skoro idealan odnos sa trenutnim partnerom. Već su neko vreme zajedno i devojka se pita da li da mu predloži koncept odnosa Plus? Da li će druga strana prihvatiti?
Partner je prihvatio jer se i sam upravo spremao to da predloži. Oboje su spremni da prošire odnos van sexualnog. Koncept će im pomoći svojim predlozima, tehnikama i opštim smislom koji stoji iza takvog jednog odnosa. Znaće tačno šta da rade, na šta da obrate pažnju i kako da obezbede spontanost i postepenost. (Koncept Plus je detaljnije obrađen u jednoj od sledećih tema).
Koncept Plus im je oboma pokazao da nisu baš kompatibilni što se tiče karakterne strane i da bi to bila prepreka za još dublje i šire odnose. Zato će se vratiti korak nazad i ostati i dalje samo povremeni sexualni partneri. Ali, dobili su jedno novo iskustvo koje će možda primeniti sa nekim od budućih partnera.
Posle nekog vremena devojci je postalo jasno da ne postoji samo jedan odličan partner sa kojim se može biti u skladu. Bilo ih je više, ali je sada naišao jedan sa kojim će opet pokušati program Plus. Nije bilo potrebno da se oboje mnogo trude da bi videli da postoji uzajamni sklad ne samo njihovih sexualnosti nego i što se tiče “prirodnog karaktera”. Nekako se oboje osećaju bliskiji međusobno nego sa drugim partnerima. Ali, oboje, takođe, znaju da treba da budu oprezni kod vezanosti i da ne treba da prave planove niti računaju na bilo na kakvu izvesnost. Ono što im je naročito skrenulo pažnju je to da su primenom programa Plus osetili želju da dublje osveste svoje sexualnosti. Osetili su oboje da u tome ima neke posebne vrednosti.
Njihovo sexualno iskustvo je sada nešto drugačije nego ranije jer pokušavaju da ga postaju što više svesni, što u nekoj meri menja i sam sexualni odnos. Ali, bez obzira na to i dalje imaju druge partnere jer žele da budu potpuno otvoreni i da ne dozvole da ih obuzme neka jača vezanost.
Skoro istovremeno im se desilo da su oboje našli neke druge partnere koji, takođe, primenjuju sex kao tehniku osvešćivanja. Devojka je baš sa jednim partnerom osetila neku posebnu bliskost. Da li je ovo nešto posebno? Da li je to ono pravo? Program Plus je i sa ovim novim partnerom prošao izvanredno. Oboje spontano odlučuju da se više posvete jedno drugom iako ostaju i dalje otvoreni za druge partnere.
Posle nekog vremena, oba partnera su počela da se postepeno interesuju za sex kao oblik duhovnog razvoja i počinju sve više da primenjuju tehnike i predloge koje im preporučuje koncept u tome smislu. Oboje osećaju poboljšanje koje se dešava. Konačno odlučuju da se posvete samo sebi i da prekinu odnose sa svim drugim partnerima.
Uskoro napuštaju striktna pravila koncepta. Ta pravila su, u nekoj meri, već ugrađena u njih i njihov način života. Sada znaju da im se dešava prava ljubav. Ne moraju više da brinu ni o duhovnim tehnikama jer je prirodna “prava” ljubav duhovni put sam po sebi.
Sada ne moraju da strahuju “da im društvo nešto ne pokvari”. Ne. Društvo se oko prave ljubavi formira baš onako kako treba. Zdravo “jezgro” nema strah od slabašnog “omotača”. Društvo je sada sluga a ne gospodar.
Videli smo na primeru devojke put spontanog kretanja u okviru ukupnih koristi koje ovaj koncept daje. Krenulo se od jednog tipa koristi da bi se prolaskom kroz više međufaza dospelo do kvalitativno drugačijeg pristupa od onoga koji je bio na samom početku. Prevaljen je put od zabave do duhovnog razvoja.
Naravno, neće kod svakoga put biti ovakav. Možda neće biti kod većine. Pogotovo što se tiče prave ljubavi koja je po ovom konceptu ređe dešavanje koje, uopšte, nije tako uobičajeno. Možda se većini neće ni desiti, ali će se, možda, desiti baš tebi. To se nikada ne zna, i zato pravu ljubav ne treba nikada unapred ukalkulisati u ovaj koncept.
Drugim rečima, ovaj koncept ti neće pomoći da ti se prava ljubav desi. Na to ne možeš da računaš jer je prava ljubav neuračunjiva. To je mistična, nepoznata pojava koja se dešava sudbinski onome koga ona izabere. Bez obzira na bilo koje koncepte.
Prava ljubav koja se nekome desi je samo jedan duhovni put koji se slučajno, spontano otvorio. Ali, postoje i drugi duhovni putevi. Te druge puteve, takođe, stimuliše ovaj koncept. Naročito put životnog osvešćivanja.
Iz svih ovih primera vam je sada verovatno jasnije koliko mogućnosti ovaj koncept pruža. Prolaženje kroz različite stepene koncepta vam postepeno menja i ugao gledanja na stvarnost. Dodir Prirode koji neprestano pokušavate da osetite u sebi vas sve više obuzima. Unutrašnje promene se postepeno prenose na sve oblasti života.
Dakle, ovim konceptom dobijate jedan dinamičan oblik životnog smisla koji vas, ako ga iskreno primenite, pomera ka dubljim oblicima istraživanja vaše sexualnosti i vašeg života uopšte.
Koncept je tako napravljen da obuhvata sve stepene i sve nivoe, tako da možete da počnete na onom mestu na kome vam najviše odgovara. Ali, sa kog god mesta da ste krenuli koncept će vas postepeno pomerati ka širenju svesti, ka što dubljem razumevanju sveta oko sebe, ka suočavanju sa sopstvenim strahovima i frustracijama.
Primena koncepta će vas ograničavati tamo gde je to potrebno, tako da nećete moći da uradite sve ono što biste spontano želeli. Učićete se da prihvatate ono što vam se dešava i da iz toga izvlačite nove uvide i nova iskustva.
Mislim da je posle ovog izlaganja sasvim jasno da, ako se to istinski želi, itekako “ima kuda da se ide” po ovom životnom konceptu. Osim toga, sasvim je jasno u čemu je razlika između ovog koncepta i spontanog sexa bez obaveza, ili onoga koji se dešava u okviru klubova na sajtovima za upoznavanje, gde se temama zovu rečenice tipa: “Jel’ ima neka koja ‘oće s makedoncem”?
