Iako uvek možete navesti više i detaljnije, u ovom prikazu ćemo se pozabaviti samo sa šest faktora koji utiču u velikoj meri na kvalitet sexa bez obaveza po ovom konceptu. Ako se uspostavi kontrola tih šest faktora, onda je odličan sex u velikoj verovatnoći sasvim izvesna stvar.
Prvi i najvažniji faktor je fizička privlačnost partnera. Obostrana fizička privlačnost. Što je ta privlačnost veća, i što više ona dolazi sa obe strane podjednako, to je odličan sex izvesniji. Fotografije nisu verni pokazatelj te privlačnosti. One jesu početni korak, ali ne i konačno rešenje.
Tek kada se partneri uživo vide oni će znati da li i u kojoj meri postoji sexualni fluid između njih. Nekada se može desiti da “na papiru” sve izgleda savršeno, ali da, ipak, u direktnom susretu sexualna čarolija nedostaje. Jednostavno nije došlo do neophodnog “klika” koji treba da pokrene energiju. Zašto? To nikada nećemo znati. Nije ni potrebno da “razbijamo glavu” time. Ako nema “hemije” nema i tačka.
Drugi faktor je prirodni temperament partnera.
Neki partneri mogu da osećaju fizičko privlačenje, ali ako njihova sexualna energija ne vibrira sličnom dinamikom, onda će se to sigurno odraziti na sexualno iskustvo. Što su partneri više usklađeni po svom temperamentu, veća je verovatnoća da će im se u dobroj meri poklopiti i sexualne želje i očekivanja. Tada će svaki partner na prirodan način zadovoljavati želje one druge strane. Spontano i lako.
Treći faktor je “sexualno investiranje”.
Veoma je teško uskladiti partnere već na prvom sexu. Ali, partneri će i već posle tog prvog sexa verovatno osetiti da li vredi investirati u taj sexualni odnos. Ako budu odlučili da tom odnosu daju šansu, onda će se dešavati ono što se dešava kao kada bilo šta drugo učite. Što više prakse, to bolji rezultati. Što se partneri više budu trudili da se usklade, više će se opuštati i spontano usklađivati.
Nekada je, ipak, i pored svega nemoguće uskladiti partnere u onoj meri koju svaki od partnera očekuje. Nekada je to, jednostavno, “loša investicija”. A nekada je vrlo isplativa. Nekada će se, na primer, i temperament koji je u početku izgledao kao veliki kamen spoticanja postepeno sam po sebi uskladiti tokom vremena. Da li investirati ili ne će partneri morati sami da osete i odluče?
Četvrti faktor je upravo suprotan od prethodnog – promena partnera.
Dok investiranje navikava, promena partnera razbija rutinu koja se postepeno stvara ako imate samo jednog partnera. Da biste došli do odličnog sexa, a to znači obostrano veoma usklađen sex, moraćete da steknete iskustvo različitih partnera da biste znali šta vam u sexu najviše odgovara.
Neko će već sa prvim partnerom misliti da ima taj sklad. Ali, ako ne iskusi različite partnere nikada to stvarno neće znati. Stvar je u tome da istražujemo našu sexualnost, da je postajemo što više svesni. To znači da polazimo od toga da nam je ona još uvek nepoznata, skrivena. Otkrićete je ne tako što ste se vezali za nekog posebnog partnera, nego baš, naprotiv, tako što ste različitim partnerima davali istu šansu – nepristrasnu.
Peti faktor je držati društveni uticaj pod kontrolom. Ne dozvoljavati mu da zagadi odnos svojim prisustvom. Ovo nije jednostavno, zato što smo automatski skloni da kada sa nekim imamo odličan sex, odmah idemo korak dalje i tražimo još dublji društveni odnos: zajedničko izlaženje, druženje, pričanje svojih životnih priča u detalje i sl.
Potrebno je odupreti se tom automatskom delovanju. Postoji način da produbimo naš odnos sa sexualnim partnerom na bezbedniji način sa minimalnim društvenim uticajem (videćete to u temi “Program Plus”). Dok se to ne desi, nastupaćemo oprezno u vezi društvenog otvaranja.
Društveni uticaj će se najlakše držati pod kontrolom ako imamo nameru da ga držimo pod kontrolom. Ako obraćamo pažnju na njegovo delovanje, ako se pridržavamo pravila koncepta koja u tim situacijama važe. Ako posmatramo sebe i svog partnera i reagujemo čim se ukaže potreba za tim.
Šta to znači u konkretnoj situaciji?
To znači da nećemo s naše strane produbljivati društveni odnos sa partnerom, kao i da ćemo to izbeći ako dolazi sa suprotne strane. Nećemo, dakle, iznositi naše privatne detalje u vezi posla i ličnog života. Nećemo razmenjivati brojeve telefona, adrese. Nećemo obavezivati partnera na sledeći susret. Naprotiv, ostavićemo otvoren sledeći susret – možda da, možda ne.
Praktično pravilo broj jedan ovog koncepta je da nikada unapred ne zakazujemo novi sastanak sa partnerom – neposredno posle sexualnog odnosa. To je zato što na taj način provociramo partnera da se određuje prema sexualnom odnosu koji se upravo desio, i psihološki ga prisiljavamo da priziva društvo u sebi. Da možda stavlja svoju ljubaznu, učtivu masku na lice samo da nas ne bi povredio izjavom da mu sexualni odnos nije bio ništa naročito.
Isto tako, ne treba nikome sasuti surovu istinu u lice pravdajući se iskrenošću. Ne. Nema nikakve potrebe za time jer ste oboje zajednički odlučili da uđete u odnos, i taj odnos zato postaje obostrana odgovornost. Greške su uostalom sasvim normalna stvar na putu. To ste već sigurno naučili u toku dosadašnjeg života. Baš zbog toga ne trebate da se opterećujete time da uvek budete uspešni i “pogodite iz prve”. Kakve god sigurnosne mere preduzeli ponovo ćete grešiti. Zato, opustite se i biće sve kako treba da bude.
Šesti faktor je psihološka stabilnost partnera.
Ovo je veoma važan faktor, jer od njega u najvećoj meri zavisi koliko dobro će se društveni odnos držati pod kontrolom.
Ako si romantična duša koja se ludo zaljubljuje “svakih pet minuta”, ili u svakoga sa kojim ima sex, onda možda ovakav oblik odnosa nije za tebe. Za oblik odnosa po ovom konceptu je potrebno imati izvesnu dozu psihološke stabilnosti. Nestabilna osoba koja je zadovoljna partnerom, bi, na primer, htela odmah još, još više, još dublji odnos, iako možda druga strana tako ne oseća.
Ili, čak iako druga stana oseća isto, po ovom konceptu je potrebno slediti određene korake koji traže uzdržanost, strpljenje, druge partnere i sl., da bi se stvari na zaista prirodan način iskristalisale, a ne kako se to u društvu uobičajeno dešava – neefikasno, uz iluzije i razočarenja.
Osoba koja je suviše osetljiva po ovom pitanju i koja će prepatiti svakog partnera koji joj se svidi, ili kojoj će učestvovanje u ovom konceptu u velikoj meri remetiti ostale životne aktivnosti koje ima, možda nije za ovakav odnos koji traži izvesnu dozu psihološke stabilnosti i samokontrole.
Psihološka stabilnost koja je potrebna u ovom slučaju često ne zavisi od godina. Nekada će mlađe osobe mnogo lakše podneti psihološke izazove nego starije. Sve je to individualno. Neko će možda iako je psihološki “nežan” baš namerno istrajavati na ovoj vrsti izazova u nameri da ga što bolje prevaziđe i da na taj način što više “očvrsne”.
Sve zavisi od same osobe – koliko je spremna da se suoči sa izazovima. Naravno, uvek se može plivati protiv struje, ali nekada je potrebno ostati u oblasti mogućeg i ne ulaziti u nešto što očigledno nije za nas.
Sedmi faktor je kako napraviti spontanu atmosferu za sex kada je društveni odnos sveden na minimum? Kako izbeći mehanizaciju čitavog procesa do koje može doći? Kako izbeći da se sexualni odnos ne pretvori u odnos koji, na primer, imaju muškarci koji plate za sex prostitutki?
Ovo je važno, jer ovakav koncept sexa bez obaveza ni blizu nije zamišljen kao odnos kao kod “kupovine ljubavi”. On bi trebao da nadilazi ne samo taj oblik sexa nego i sexa koji je uobičajen u društvu – kod ljubavnih ili bračnih parova. U svojoj maximalnoj varijanti ovaj oblik sexa bez obaveza bi mogao da bude vrlo blizu sexa prave ljubavi.
Kako izaći na kraj sa ovim faktorom? Nije lako, ali ni nemoguće.
Najpre iskustvom. Kada se prođe “vatreno krštenje” i sexualni odnos sa više partnera, imaće se više iskustva kako stvoriti prijatnu stimulativnu atmosferu koja je potrebna. Oba partnera će se potruditi oko toga. Svaki partner će naći neki svoj način kako da izađe na kraj sa početnim uzbuđenjem, napetošću. Nekada će vodstvo jednog partnera biti dovoljno, a nekada će to smirenje doći spontano sa obe strane.
Može se, na primer, istražiti kako je koji partner došao na ideju za kontakt? Šta mu se svidelo? Da li je bilo dilema? Često tu ima možda i nekih komičnih situacija koje će “probiti led”. Možda ćemo se setiti komentara partnera. Možda smo već u većoj meri razmenjivali takvu komunikaciju, pa ćemo se sada prisetiti nekih detalja.
Iskren razgovor o tome šta nam se svidelo na slikama ili kako smo došli do toga da kontaktiramo partnera će skrenuti razgovor u pravom smeru – ka sexualnom odnosu.
Ovakav razgovor nema ništa zajedničko sa društvenim odnosom koji smo ranije označili kao veliku prepreku za prirodan odnos partnera. Naprotiv. Iskren i otvoren razgovor na ovaj način drži društvo u nama pod kontrolom. Iskrenost je najveći neprijatelj društvenog obavezivanja. Jer, prava iskrenost uvek pobeđuje društvene stereotipe i predrasude – jednostavno i lako.
Istovremeno iskrenost smiruje, opušta i otvara “vrata” koja inače često ostaju zatvorena pod uticajem društveno naviknutog ponašanja koje prati neke ustaljene “dosadne” okvire. Iskrenost svojom direktnošću unosi prirodnost kojoj je sasvim lako da se suoči sa bilo čime što joj se nađe na putu.
