Ne moram da vas pitam da li ste ikada bili zaljubljeni? Jer, ko je taj koji u svom životu bar jednom nije bio zaljubljen? Možda kod nekoga to nije bila “realna” zaljubljenost – kada ste zaljubljeni u osobu sa kojom ste trenutno ili sa kojom ste nekada bili. Možda je vaša zaljubljenost više imaginarna – u nekog vašeg idola ili možda u nekog momka iz komšiluka kome ni na kraj pameti ne pada da ga dok on to, uopšte, ne sluti budno prate dva ženska oka i jedno srce.
Ipak, i realna i imaginarna zaljubljenost pobuđuju ista osećanja – snažna, sveprisutna, strastvena. Moglo bi se reći da vas zaljubljenost poseduje, opseda, pokorava. Jer, sa zaljubljenošću ne možete kako vi hoćete. Nekada vas “drži u naručju”, a nekada vas čeličnim stiskom “drži za vrat”.
Možda ste zaljubljive prirode pa se “svako malo” u nekoga zaljubite. A možda ste vrlo zatvoreni i zaljubljujete se retko, tako slabo i uzdržano da to jedva da i sami primetite. Možda će vas neka zaljubljenost pratiti dugo vremena – možda čitav život – a možda su većina vaših zaljubljenosti samo trenutna inspiracija koja kako je brzo došla tako je i još brže otišla.
Neki koje mnogi drugi smatraju za mudre kažu da je zaljubljenost jedno iluzorno stanje kao pod uticajem droga. Potpuno ste izgubljeni i usisani u taj “svet od sapunice”. Čini vam se da je sve drugo nevažno. Želite da se nikada ne probudite iz tog stanja euforične opsesije.
Da li su u pravu ti koji porede zaljubljenost sa iluzijama? Pa, izgleda da jesu, jer da nije tako onda bi stanje zaljubljenosti ostajalo uvek isto. Ne bi se menjalo, smanjivalo, nestajalo. Jer, to je upravo ono što karakteriše svaku zaljubljenost – faze koje se smenjuju. Prvo ste “gore”, a onda vremenom počinje spuštanje “dole” – na zemlju. Isto ono što se dešava kada ste pod uticajem droga. Samo, zaljubljenost još niko nije zabranio “da se prodaje” i niko ne preporučuje “da se skidate sa vaše zaljubljenosti”.
Zaljubljenost je društveno prihvatljivo “pozitivno ludilo” koje se smatra privilegijom ljudskih bića. Ako ne znaš šta je zaljubljenost onda kao da nisi ni živeo.
Ali, svako ko zna šta je zaljubljenost je okusio i njenu gorčinu. Patnju koja izluđuje. Bol koji razdire. Izgubljenost koja preplavljuje. Očajanje koje ne uzmiče.
Šta kaže Priroda na zaljubljenost? Kaže da je ne treba ozbiljno shvatati. To jeste iluzorno stanje, kao što je, uostalom, i romantičnost, sentimentalnost i bilo koja čežnja ili želja.
Zaljubljenost jeste prirodna, ali nije odraz naše dublje ili najdublje Prirode. Dublja Priroda ima svoju zaljubljenost koju zovemo “prava” ljubav koja se, takođe, dešava nekim pojedincima u društvu. Ovom ljubavlju ćemo se nešto kasnije baviti.
Najdublja Priroda ima, takođe, svoju “zaljubljenost” koja pripada duhovnom svetu – ne svetu društva nego svetu Univerzuma. Takva ljubav je još ređa pojava od gore pomenute “prave” ljubavi. I “duhovna ljubav” postoji među ljudima i može da se dešava pojedinačno ili u zajedništvu. Ali, takva ljubav neće biti predmet ovog teksta, jer zahteva drugačiji pristup od onoga koji je dat u ovom konceptu.
Dakle, da ne bi bilo zabune, kad god se u tekstu pomene “prava” ljubav misliće se na stanje dublje (a ne najdublje) prirodne zaljubljenosti koje je, ipak, u većoj meri društvena, a u manjoj meri kosmička kategorija. Takva ljubav je, u stvari, na samom “kosmičkom pragu” sa dobrim izgledima da se sama od sebe postepeno pomera od društvenog sveta ka duhovnom svetu i duhovnoj ljubavi.
Dublja i najdublja stanja prirodne zaljubljenosti imaju mnogo manje, ili nemaju, uopšte, u sebi efekat društvenog “mamurluka” koji neizbežno dolazi posle društvenog zaljubljivanja. Jer, Priroda ne zarobljava kao što to čini obična zaljubljenost. Priroda ne vezuje u cikluse euforije i patnje.
Ali, ako to ne radi Priroda, ko nam to onda radi, kad se zaljubljujemo?
Društvo, naravno. Zaljubljenost je društveni fenomen, jer iza zaljubljenosti stoje simboli i merila vrednosti društva. Iako se to nama na prvi pogled ne čini, naša zaljubljenost ima korene u našoj potsvesti – u društvu u nama. Mi mislimo da nam je zaljubljenost sama zakucala na vrata, a da smo mi, jednostavno, otvorili, i da se sve spontano i samo po sebi dešavalo. Tako je. Sve se samo po sebi dešavalo, samo više društveno spontano a manje prirodno spontano. Društveni automatizam nam je neprimetno doneo zaljubljenost a da mi to, uopšte, nismo primetili. Zato smo i nesvesna bića, zar ne?
Šta se to dogodilo?
Za društvo se uvek vezuje neki oblik interesa. Zato, ako se pitamo, o čemu se u vezi zaljubljenosti, u stvari, radi, odgovor je jednostavan – o interesu. Pošto je društvo u nama vrlo profilisano, razuđeno, postoji gomila interesa koja samo čeka priliku da se zakači za nešto što taj interes može da zadovolji.
Jedan interes može da nađe veliki broj načina za svoje zadovoljenje. Koji način će na vas delovati zavisi od vaše ličnosti i životnih iskustava koje ste imali. Zavisi od toga na šta ste prijemčivi, na šta ste slabi, šta vas pogađa? Drugim rečima, zavisi od vašeg ličnog društva u vama.
Neka devojka se zaljubila zato što sve njene drugarice imaju dečka, a ona ga još nema. Neka druga, zato što joj je došlo vreme za udaju a mladoženje nigde na vidiku. Neka treća zato što je već u godinama i poslednja je prilika da nekoga nađe i ne doživi starost usamljena i sama. Neka četvrta zato što joj je dosta siromaštva i teškog života. Neka peta zato što je vrlo sexualna i mora uvek da ima muškarca pored sebe.
Mogli bi ovako dugo da nabrajamo i da uvek ostane nešto što bi mogli kasnije da dodamo. Razloga koje nam pruža društvo za zaljubljenost je bezbroj.
Ali, da li se zaljubljenost, na kraju, “smeje ili plače”? Da li je trka uspešno završena ako se istrči devedeset metara, ali ne i poslednjih deset? Kakav je bio ručak ako je uglavnom sve bilo vrlo dobro a samo je dezert bio potpun promašaj? Da li jelo može da presedne samo zbog tog završetka? Naravno da može. Zato taj izraz i postoji u narodnom jeziku.
Šta biste rekli, kada bi vam neko dao mogućnost da izbrišete neke zaljubljenosti koje ste imali? Da nekako učinite da se one nikada nisu dogodile? Da li biste neku skinuli sa liste? Verovatno bi neko skoro sve izbrisao, jer bi shvatio da u njima nije bilo ništa posebno. Posle kratkotrajne euforije uglavnom, dosada, mrcvarenje, natezanje i isterivanje pravde, optuživanje, patnja, razočarenje.
Mislite li da ste naučili lekciju i da vas sledeća zaljubljenost neće ostaviti na cedilu? Verujete li da ste postali imuni, iskusni na tom planu?
Prisetite se nekoliko zaljubljenosti u nizu pa ćete videti da postoji logika ponavljanja koja kao da nezavisno od vas vodi neki svoj život. I na kraju, ipak, uvek ispadnete opet “glupi” kao da vam je prvi put i kao da to isto već ranije sa drugim zaljubljenostima niste doživeli.
Ako, naprotiv, uradite suprotno – zatvorite se i uskratite sebi zaljubljivanje – ni tada niste ništa bolje prošli.
Društvo u vama je samo jedan interes zamenilo za drugi. Prvo ste imali interes da unesete radost u svoj život i izbegnete životnu patnju tako što ćete nekog da upoznate ko će vam pomoći u tome, a onda ste to isto pokušali tako što, naprotiv, nećete da dopustite da vam se iko meša u život. Mislite da ćete, na taj način, lakše da ostvarite kontrolu a sa njom i životnu ravnotežu, sreću.
Ali, ni taj način vam neće pomoći da izbegnete euforiju i patnju svakodnevnog života. Jedna i druga strana “medalje” će samo dobiti drugačije izraze, ali vaš ukupni doživljaj života će ostati nepromenjen.
Da li ima izlaza? I kakve veze zaljubljenost o kojoj se govori ima sa ovim konceptom sexa bez obaveza?
Izlaza uvek ima, samo je pitanje da li ste spremni za njega, i da li ga, uopšte, smatrate nekim izlazom?
Izlaz je u dodiru Prirode. Dodiru koji nije u najvećoj meri društveno interesan. Dodiru od koga ne možete ništa da dobijete što bi zadovoljilo društvo u vama. Jer, kakav je dobitak za društvo čista razmena sexualne energije? Društvo sa time ništa ne može. Jer, nema društvenog interesa zbog koga se u sve to ušlo. Nema razmene individualnih društava. Nema društvenih simbola uspeha i dobijanja. Nema društvenog odnosa (zabavljanje, brak) koji se time gradi. Nema materijalnog ili statusnog dobitka koji se osvaja.
Da, ali neko će reći da i u ovom konceptu ima nešto što se dobija. Pa, najbrojano je desetak različitih mogućnosti za dobijanje ako se pridržavate pravila koncepta. (Pogledaj temu – ZAŠTO SEX BEZ OBAVEZA? Šta sve možeš? U čemu je razlika?). Zar i to nije interes, pitaće neko? I jeste a i nije.
Prvo jeste zato što ne možeš očekivati da te neki koncept sam po sebi oslobodi – da ti donese čist prirodni dodir, samo tek tako. Po utabanoj stazi, potpuno sigurno i predvidivo. To ne može ni jedan koncept na svetu. Koncepti su opšti okviri koji ti olakšavaju neke stvari i upućuju te na neku stranu. Ali, kako će sve to izgledati u praksi je neizvesno i individualno određeno. Takođe, treba imati u vidu da koncepti moraju da imaju svoje faze, svoju dinamiku i postepen razvoj, svoje početke, svoje mešavine i jednog i drugog.
Drugo, koncept je nešto što tek treba da se oživotvori. Tek sa primenom on počinje da živi. A od tebe u velikoj meri zavisi kakva će biti primena. Da li ćeš se pridržavati onoga što je rečeno ili nećeš?
Da li ćeš, na primer, “skidati svoje društveno odelo” i nerazmenjivati društvo sa partnerom kao što je to po konceptu, ili ćeš se odmah na prvom sastanku pohvaliti kako si uspešna i ostvarena na mnogim poljima, a zatim ćeš, brže bolje, razmeniti mobilne telefone i zakazati izlazak u grad? Da li ćeš dogovarati odmah sledeći sexualni sastanak, iako znaš da po konceptu to ne treba da činiš, ili ćeš, naprotiv, puštati da se desi ono što će se desiti, pa ma koliko snažno navijala “za”? Da li ćeš, pošto druga strana to više ne želi, navaljivati i ubeđivati partnera da se odnos i dalje nastavi, ili ćeš to mirno prihvatiti i produžiti dalje?
Treće, ne može se koncept odmah primeniti u celini, savršeno, bez grešaka i lutanja. Bolja primena i vidljiviji rezulatati dolaze postepeno sa iskustvom. Ali, svakako ako se pridržavaš pravila koncepta i sve više uviđaš njihovu unutrašnju suštinu doći će do toga da dobitci budu sve manje društveno određeni a sve više prirodno spontani. Da budu oni dobitci koji ne vezuju i ne zarobljavaju. Bez obzira koje su namere – čista zabava ili osvešćivanje sexualne energije.
Sa iskustvom u primeni koncepta si postepeno naučila da prihvataš i jednu i drugu životnu opciju – i ono što dolazi ka tebi i ono što odlazi od tebe. Tada to prestaju da budu dobici i gubitci u društvenom smislu nego čitava stvar postaje, jednostavno, prirodno dešavanje.
Dobro, ali kakve to sve veze ima sa zaljubljivanjem?
Ima veze zato što preko ovog koncepta odnosa počinješ postepeno da izbacuješ iz sebe društveno interesno ponašanje. Kao da time makar malo razbijaš “čini” kojima te društvo drži zarobljenu. Jer, po prvi put radiš nešto što je radikalno “antidruštveno” – nešto što se u društvu, jednostavno, ne radi. Po prvi put radiš nešto a da nemaš društvenu korist od toga.
Da budem precizniji, nije uopšte važno da nešto bude antidruštveno jer je i to samo po sebi jedan oblik društvenog. Ne možeš, na taj način, na silu, mehanički pokušavati bilo šta da promeniš. Potrebno je ne anti nego suštinski drugačije. Nešto što je potpuno druga dimenzija, a ne razlika u stepenu ili smeru. Priroda je u stanju da napravi takvu razliku – da ubaci drugu dimenziju u tvoj život. Spontano i lako.
Prirodni pristup u vezi zaljubljivanja koji ti ovaj koncept nudi će ti omogućiti da i na druge oblasti života primeniš ista životna pravila koja u sebi imaju više prirodne spontanosti a manje društvene predodređenosti.
Ali, da bi primenila ovaj koncept onako kako treba moraćeš da se dobro upoznaš s njim. Moraćeš da ga više puta pročitaš, da se često vraćaš na neke delove koji su ti manje jasni. Da pažljivo ulaziš u dubinu da bi došla do suštine i detalja koji ti daju sve “kockice u mozaiku”. Moraćeš da naučiš da čitaš između redova i da tamo nalaziš novu inspiraciju i nove uvide. Moraćeš da povezuješ ono što ti se događa u životu sa idejnom suštinom koncepta. Da nalaziš u konceptu izvore za razmišljanje o raznim životnim dešavanjima. Ovaj koncept sa svojim sadržajem ti sve to omogućava. Moći ćeš da ideš onoliko daleko i onoliko duboko koliko sama odlučiš.
Tada kada si odlično shvatila ovaj koncept krećeš u praktičnu primenu. Vremenom ćeš počinjati da uviđaš dublje ideje iz ovog koncepta koje na početku nisi primećivala. Spontano će te ideje početi da utiču na tebe tako što ćeš stvarima u životu da pristupaš sa više promišljanja. Sa traženjem dubljih uzroka. Sa upoređivanjem životne svakodnevice sa nekim idejama ovog koncepta.
Ako si dakle, bila vredna i dobro naučila pravila ovog koncepta, onda ćeš i na zaljubljivanje početi da gledaš iz jednog drugog ugla. Počećeš da shvataš celinu zaljubljenosti – i dobre i loše strane. Više razmišljanja o tome će ti omogućiti da nekoj sledećoj zaljubljenosti pristupiš drugačije nego inače. Ne opreznije nego dublje. Ne promišljenije nego iskrenije. Ne “društvenije” nego “prirodno spontanije”.
Tada će se neke veze same po sebi ugasiti a da se nisu pretvorile u zaljubljenost. Bićeš pošteđena nekih nepotrebnih zaljubljivanja i svog negativnog “prtljaga” koji uz njih ide.
Jer, dubljim shvatanjem zaljubljivanja neutralisaćeš mnoge potsvesne interese o kojima smo na početku ove teme govorili. Lakše ćeš u sebi da prepoznaš i naslutiš te potsvesne “mladunce” koji stalno drže otvorene kljunove da ih nahraniš.
Ako, na primer, pažljivim samoposmatranjem osetiš i kod sebe primetiš da te potsvesno muči to što si sama a sve tvoje drugarice imaju nekoga, razmislićeš malo dublje o tome šta to one, u stvari, imaju. Razmislićeš o društvenim sexualnim igrama koje su ljudi prisiljeni da igraju, o energiji i vremenu koje se za to troši, o patnji i očajanju koje je neizbežni pratilac euforije, o bolnim raskidima ili mrcvarenju i sivilu pristajanja na kompromis. To će ti omogućiti “da taj tvoj potsvesni mladunac bude uvek nahranjen” i da te jedna takva nepotrebna zaljubljenost mimoiđe.
Ili, ako ti česta zaljubljenost dolazi kao posledica sexualne potrebe – koje, inače, možeš biti potpuno nesvesna – po ovom konceptu će tvoja sexualnost biti uvek zadovoljena, a da ne moraš da se zbog toga zaljubljuješ i da u svakom muškarcu koga sretneš vidiš pre svega sredstvo za zadovoljenje sexualne potrebe. Nećeš imati više razloga da zbog sexa ulaziš u “močvarno blato” društvenih odnosa. Takvo saznanje će ti pomoći da se oslobađaš nepotrebnih zaljubljivanja ovakvog tipa.
Koncept će ti, dakle, pomoći kod bilo kojih potsvesnih društvenih simbola koji izazivaju zaljubljenost. Uvek se možeš osloniti na različite teme i tekst u celini koji će ti dati solidnu osnovu da shvatiš šta se događa i šta bi trebalo da učiniš? Koncept će ti pomoći da lakše osetiš šta, zaista, želiš a šta ne? Šta je dobro za tebe a šta nije? Šta je pravo rešenje u nekoj konkretnoj situacija, a šta samo privremena iluzija?
Naravno, ovaj koncept nije savršen, jer to ni jedan koncept nije. Život je čudesna i misteriozna pojava da bi mogla da bude potpuno obuhvaćena bilo kojim konceptom. Ali, ovaj koncept ti može pomoći da počneš da menjaš stvari u svom životu. Da počneš da se učiš da igraš po prirodnim pravilima životnu igru a ne samo po društvenim. Da, na primer, od deset zaljubljivanja sedam bude onih koje bi zadržala u svom sećanju a samo tri odbacila, dok je ranije možda bilo, upravo, obrnuto. Od tih sedam novih zaljubljivanja, tri su možda bila izuzetna a jedno zaljubljivanje vrlo blisko pravoj ljubavi. Sudbina nije htela da se ta vrlo izgledna ljubav i ostvari, ali poučena iskustvom ovog koncepta ti “okrećeš stranu” i ideš dalje, otvorena za sve što može da se desi.
Mnoge devojke će reći da njima nije problem previše zaljubljivanja nego premalo. Nigde nijedne zaljubljenosti na vidiku, a one bi da se neka, ipak, desi za promenu. Pa ma kakva da je.
Ali, kako pokrenuti osećanja? Kako doživeti nešto vredno za razliku od ustaljenog statusa quo?
Eto i ovde veze sa konceptom. Sexualno iskustvo bez društvenih obavezivanja pruža prirodno “uzdrmavanje osećanja”, i onda je više problem previše zaljubljivanja i vezivanja za sexualne partnere nego premalo. Tada je osnovni problem kako držati pod kontrolom vezanost i spontano zaljubljivanje a ne kako ih pobuditi. Jer, Priroda će se pobrinuti da se na spontan način pobuđuje i proširuje osećajnost. Osoba će biti preplavljena doživljajima a ne prazna i udaljena od njih.
Tada će biti glavna stvar da otvaranje stvori prirodni kanal kroz koji će se spontano razmenjivati sexualna energija. A to neće moći dobro da se čini ako postoji zaljubljivanje u svog sexualnog partnera. Jer, zaljubljivanje ubacuje društvo “na mala vrata” u odnos koji treba da bude i ostane prirodan. Zato je zaljubljivanje najveći izazov koji postoji za ovaj koncept – za njegovu uspešnu primenu.
Veza između zaljubljivanja i ovog koncepta sexa bez društvenih obaveza, je, dakle, obrnuto proporcionalna. Jer, ako postoji išta što ovaj koncept može da učini potpuno neefikasnim i da poništi sve njegove efekte, onda je to, upravo, zaljubljivanje. Misli se, naravno, na zaljubljivanje u svog sexualnog partnera.
Ali, zašto zaljubljivanje ima moć da ruši i razgrađuje sve što bi ovaj koncept mogao da izgradi? Zašto je to tako?
Zato što je zaljubljivanje društveni fenomen sa velikim emotivnim nabojem. Zaljubljivanje prosto priziva društvo da se formira oko njega. Upravo suprotno od onoga što ovaj koncept od nas traži – “da skinemo društveno odelo”.
Zaljubljenost traži izvesnost, a ovaj koncept je baziran na neizvesnosti. Zaljubljenost je sebična. Ona traži partnera samo za sebe, a koncept kaže da o tome ne treba da vodiš računa – da možeš da imaš i više partnera ako tako želiš. Da je više partnera čak poželjna varijanta, jer tako držiš svoje vezivanje za nekog posebnog partnera lakše pod kontrolom.
Zaljubljivanje negativno utiče na ovaj koncept kao kada biste, na primer, slabu vatricu koju pokušavate da zapalite i održite u životu počeli da gasite aparatom za gašenje požara. Vrlo malo bi vam trebalo da se slabašna vatra potpuno ugasi. Jer, “vatra” je slabašna zato što ovaj koncept traži od vas da primenjujete prirodne zakone koji su vam nepoznati i na koje niste navikli. Čak i ako se veoma trudite oni će verovatno “bacati vrlo slab plamen” u dužem periodu.
Dakle, Priroda je u vama vrlo ranjiva, “vrlo nežna biljka” koja traži brižljivu negu da bi mogla da pušta svoje korenje. Zaljubljenost tu dolazi kao snažni bager koji sa lakoćom čupa i vadi biljke iz zemlje. Moraćete dakle, da pružite Prirodi svu zaštitu koju ste u stanju da obezbedite da bi Ona počela polako da pokazuje svoje tragove u vama. Moraćete da izbegnete zamku zaljubljenosti u vašeg sexualnog partnera ako hoćete da ovaj koncept ima ikakvu šansu da ostane u životu.
Na ovom mestu je potrebno reći još nešto da bi se izbegli nesporazumi i pogrešno tumačenje.
Nemojte misliti da kritika gore izrečena o vezivanju i zaljubljenosti želi da pokaže kako je zaljubljenost nešto što je loše, neprirodno, pogrešno. Kritička analiza koja je ovde rečena ili je to učinjeno na nekim drugim mestima u tekstu nije imala nameru da takav utisak ostavi.
Jer, zaljubljivanje se dešava onima kojima treba da se desi i kojima je vreme da se to dešava. To je prirodan odnos i nema ništa loše u tome. Ali, treba shvatiti da postoje nivoi stvarnosti koji mogu da posmatraju životno dešavanje na potpuno različiti način. Alternativno je često nešto što je suprotno, potpuno drugačije. Sa drugim životnim pretpostavkama i drugačijom životnom filozofijom.
Kritička analiza društva, vezivanja, zaljubljivanja, romantike i sl, je data kao pokušaj ne da unizi uobičajene oblike doživljaja sveta u društvu nego da skrene pažnju da postoji alternativa koja nije tako uobičajena i očigledna, ali koja je iz svog ugla posmatranja još realnija i još punija života. Da li ćeš biti deo glavnine ili deo alternative je na tebi da odlučiš?
Na kraju treba reći da će nekada sudbina učiniti to da dva bića koja su odlučila da budu u sexualnom odnosu bez obavezivanja budu u dosta većem opštem skladu nego što je to uobičajeno kod drugih sexualnih partnera, ili kod drugih ljudi, uopšte. Tada će doći do “prirodne zaljubljenosti”. Do onoga što možemo nazvati “prava” ljubav. Ne prava ljubav na način kako je društvo uglavnom vidi, nego prava ljubav koja prati zakon Prirode.
Sledeća tema će vam dati uvid u to šta je to prava ljubav – “ljubav koja nije zaljubljena”.
