U prethodnoj temi su samo ovlaš dodirnuti neki faktori kojima će sada biti pridato mnogo više pažnje. Četiri faktora sklada se bave suštinom koncepta – njegovom idejnom osnovom. Biće tu priče i o pravilima koja tu osnovu čine, kao i o nekim posledicama na kojima se “lome koplja” i pokazuje u kojoj meri je koncept u stanju da izađe na kraj sa silama koje ga izbacuju iz ravnoteže.
FIZIČKA PRIVLAČNOST
Fizička privlačnosti je prirodni sklad koji se uspostavlja kada su dvoje ljudi privučeni fizičkim izgledom. Vrlo visok nivo ovakvog sklada se vezuje za idealnu usklađenost – “pravu” ljubav.
Hajde da pokušamo da obeležimo nivo fizičke privlačnosti između dve osobe sa brojevima od jedan do pet. Gde broj jedan označava najslabiji nivo privlačenja, a nivo pet maximalnu vrednost.
Ako se, na primer, nalaziš na ulici i posmatraš ljude koji prolaze, privlačnost broja jedan bi bio neko ko ti je samo na trenutak privukao pažnju. Broj dva je pobudio nešto jači interes koji ti traži da malo duže zadržiš pogled na toj osobi. Broj tri je neko ko te je nečim zainteresovao, i za koga bi možda želela da ti priđe. Dopada ti se i osećaš jasnu čežnju. Četvorka te toliko privlači da bi da si muškarac verovatno prišla. Ali, ustaljena pravila te sprečavaju da razmišljaš o tome. Otvoreno gledaš osobu i jasno joj stavljaš do znanja da ti se veoma dopada i da bi želela da ti priđe i uspostavi kontakt.
Petica znači toliku fizičku privlačnost koja je u stanju da ruši ustaljene oblike ponašanja. Osećaš jaku želju da upoznaš tu osobu jer te izuzetno privlači. Stavljaš mu do znanja svojim telom, pogledom, zračenjem da si vrlo zainteresovana. Grozničavo ti radi mozak kako da napraviš spontanu situaciju za prilaz. Čim se ukazala i najmanja prilika uspostavljaš kontakt.
Ovako bi izgledala, proizvoljno uzeta, čista prirodna privlačnost bez mešanja društvenog uticaja. Da li će se ljubavna igra privlačenja desiti na ulici, u parku, u kafeu, u predvorju hotela, na aerodromu ili u supermarketu je sasvim svejedno? Princip je svuda isti.
Ali, društvo ne možemo isključiti iz čitavog procesa jer smo naučeni da našu prirodu automatski potiskujemo. Uticaj društva će učiniti to da devojka uglavnom u mnogo manjoj meri posmatra muškarca iz prirodnog ugla – na bazi fizičke privlačnosti. Fizičko privlačenje se najčešće dešava kao sporedan proces niskog intenziteta. Naravno, ne uvek i isključivo, ali ipak, najčešće i uobičajeno. Devojka će više obratiti pažnju na društvene simbole iz kojih će pokušati da izvuče što više saznanja o dotičnoj osobi. Muškarci će, naprotiv, više reagovati na bazi spoljnog izgleda, iako, naravno, ne svi, ne uvek i ne u svakoj prilici.
Društvo će često prigušiti prirodni uticaj (kod muškarca, žene ili kod oboje) tako što će slati informacije svim stranama “da se ništa posebno ne dešava”, iako bi, da nema tog društvenog uticaja, mogla da nastane, sama po sebi, jaka prirodna privlačnost.
Ili, suprotno, privlačnost koju pokazuje jedna strana kod druge strane koja, inače, nije prirodno zainteresovana, može da izazove stavljanje neke od pogodnih društvenih maski za tu priliku – na primer, onu koja naglašava ljubaznost.
Muškarac je preko te “maske” dobio pogrešnu poruku, ne shvatajući da devojci uopšte nije interesantan, samo ona zbog toga što je tako vaspitana pokazuje povremeno nasmešeno lice prema njemu. Kao neko kome je usađena od malena ljubaznost prema gostima, pa ih uvek po pravilu vrlo srdačno ugosti iako mu se baš svi ne dopadaju.
Čitava priča je zbog toga da se pokaže da društveni uticaj ne samo da prigušuje prirodnu privlačnost i “odvikava” ljude od nje, nego je i usmerava na pogrešnu stranu.
Zato, pod uticajem društva u nama ne dolazi često do obostrane usklađenosti na bazi prirodnog fizičkog privlačenja u onoj meri u kojoj bi to moglo i trebalo da se dešava.
Mnogo češća pojava od ove je da je neki društveni faktor izvršio uticaj i veštački stvorio osećaj fizičke privlačnosti. Taj osećaj, zaista, postoji i nama se čini da je realan. Ali, ono što mi ne znamo je da ta fizička privlačnost nije spontano, prirodno nastala nego je posledica potsvesnog uverenja da smo u prilici da dođemo do nečega do čega nam je veoma stalo. Zato počinje da nam se dopada onaj ko može to da nam omogući. Iako, da nema te želje za tim posebnim interesom, ta osoba nam se uopšte ne bi fizički dopadala, niti bi se u nama razvio takav osećaj prema njoj. Naša potsvest je u stanju tu varku privlačnosti da izazove.
Zato “sponzoruša” “voli” svoga “sponzora”. Naravno, ne voli ga ona “do neba”, ali u sebi ima u dovoljnoj meri osećaj neke privlačnosti prema njemu da može bez problema da obavlja svoj svakodnevni posao koji sponzor očekuje od nje.
I najjača prirodna privlačnost može u sebi da ima društveni uticaj. Taj uticaj može nekada da bude veoma jak, čak odlučujući.
Dakle, neko nas jako privuče, ali ne zbog svoje prirodne privlačnosti nego, na primer, zbog toga što veoma liči na nekog našeg davno zaboravljenog muzičkog idola, ili neku bivšu ljubav, ili neku popularnu ličnost iz javnog života, sa filma ili iz nekog dečačkog sna i sl. Dakle, fizička privlačnost koju osećamo ne mora uvek da ima veze sa našom pravom unutrašnjom prirodnom privlačnošću nego pre sa nekim potsvesnim društvenim sadržajem koji se umetnuo između i uspeo da nas zavara.
Kako to da izbegnemo? Najviše time što ćemo toga da budemo svesni. Da u trenutku kada se osećaj privlačnosti dešava shvatimo da bi naša istorija – naša potsvest – mogla da bude razlog trenutne privlačnosti. Ako smo svesni same te činjenice, doći će do manje verovatnoće da budemo zavarani.
Osim toga, trebalo bi da počnemo da se učimo da posmatramo “na prirodan način”. Na primer, mogli bi da vežbamo da pažljivo posmatramo osobu u celini.
Ljudi često najviše posmatraju lice, a ono je najčešći nosilac potsvesnih sadržaja koje nosimo od ranije. Možemo biti potpuno nesvesni da je tome što nam se neko dopada u najvećoj meri doprinelo baš lice koje nas na nešto potseća – na neku vezanost ili na nešto lepo iz naše prošlosti.
Zato, gledajte čitavo telo i probajte da osetite kompletan utisak koji ono na vas ostavlja. Kod mnogih devojaka je problem taj da nisu navikle da gledaju muškarce kao neko ko ih fizički privlači. Dešava se i taj proces u pozadini, ali, ipak, nije glavni. Za mnoge devojke je fizička privlačnost prema muškarcu ne direktna nego izvedena. Izvodi se posredno iz nekog od društvenih odnosa.
Šta to znači?
To znači da devojka pokušava da se prvo upozna sa nekim društvenim osobinama muškarca – smisao za humor, inteligencija, kulturni nivo, materijalni i poslovni status, ambicije – pa onda, u onoj meri u kojoj je to u redu, dobija osećaj privlačenja iznutra. Društveni uticaj je stvorio kvazi – prirodno privlačenje. Privlačenje zbog društvenog a ne zbog prirodnog.
Šta mislite kako bi ti “kvazi – prirodni” partneri prošli test ulice koji smo malopre pomenuli? Da li bi i u kolikoj meri privukli pažnju jedno drugome da se, uopšte, ne poznaju, nego da su se samo slučajno mimoišli?
Možete i sebe da testirate, tako što ćete da se zapitate da li bi i u kom stepenu obratili pažnju na nekoga sa kim ste sada, ili sa kim ste nekada bili, kada bi taj prošao pored vas i da, naravno, ništa ne znate o njemu “i o njegovom društvu” – da je za vas potpun stranac?
Koju ocenu privlačnosti bi dobio na skali od jedan do pet koju smo ranije opisali? Dajte nepristrasan odgovor i biće vam jasno u kolikoj meri su društveni faktori u vašem slučaju uticali da se stvori privlačnost ili emotivno vezivanje.
Sve ovo pričamo zato što je prava ljubav prirodna kategorija a ne društvena. Takva ljubav se nikada ne može desiti preko društveno – interesne privlačnosti, koja, inače, dominira u društvu.
Zamislite, na trenutak, kakav bi to moćan sklad nastao kada bi se susrele “dve petice” na bazi prirodne a ne društvene privlačnosti? Tada inicijativu može da preuzme bilo ko, jer Priroda ne zna i ne priznaje uobičajena društvena pravila ponašanja. Za Prirodu je muški i ženski princip potpuno ravnopravan. Tada se može desiti i da su se dvoje upoznali sami od sebe, bez da je bilo ko imao inicijativu, i bez da je bilo ko svestan šta se upravo dogodilo. Jer, sudbina je možda umešala svoje prste na način kako samo ona to ume – misteriozno i neočekivano. Spojila je ono što očigledno po prirodnom zakonu treba da bude spojeno.
Pazite, kada se kaže “petica” ne misli se na manekene i fotomodele nego na sasvim obične ljude. Svako, baš svako, može da bude “petica” kada se susretne sa nekim sa kim postoji prirodni fizičko-psihološki sklad visoke kategorije, koji uopšte ne mora da ima bilo kakvo društveno obeležje – slična interesovanja, kulturni nivo i sl.
Takav prirodni sklad ne da se može desiti nego se sasvim normalno dešava ljudima. Samo, društveni faktori svojim stereotipima i ustaljenim modelima gledanja na život i odnose među ljudima negativno utiču a često i potpuno poništavaju prirodnu usklađenost koja inače postoji.
Ipak, nekada se može desiti da su se igrom sudbine sve kockice u prirodnom mozaiku složile i da ljudi osete neobičan sklad sa nekom drugom osobom bez i jedne izgovorene reči. Da li je to samo zabluda koja se večito igra nama znajući da svako potsvesno mašta da mu neka istinski bliska osoba stane na put, ili je baš tom prilikom Priroda, zaista, umešala svoje prste, je na svakome da otkrije sam.
Zato, učite se da gledate drugu osobu na način da osetite kakva je vaša prirodna privlačnost u odnosu na nju? Vežbajte oko i postepeno ćete biti sve bolji u tome.
To se odnosi ne samo na uživo posmatranje nego i na posmatranje fotografija na sajtovima za upoznavanje koji su u današnje vreme veoma popularan način stupanja u kontakt.
Da biste vi olakšali nekome da može što bolje da oseti svoju prirodnu privlačnost u odnosu na vas postavljajte slike celog tela. Nemojte da privlačite samo licem jer, na taj način, možete lakše da pokrenete nečiju neželjenu potsvesnu “društvenu” reakciju.
Zato, što više slika, što skorijeg datuma, u što više različitih poza koje što vernije pokazuju realan izgled vašeg celog tela. Isto to očekujte i od drugih. Slike samo s licem uzmite sa velikom rezervom, pogotovo ako je to jedna jedina slika, što često zna da bude slučaj.
Devojke koje insistiraju na slikama samo s licem hoće da pošalju poruku da ih se ne tretira kao sexualni objekt nego ličnost. One ne shvataju da, na taj način, izazivaju kod muškaraca kontra efekat. Jer, tako se ne dolazi do duhovnih dubina nego do potsvesnog plićaka.
A, inače, Priroda nikada od bića ne pravi objekte za bilo šta. Društvo to čini. Ono zloupotrebljava čovekovu prirodnu sexualnu energiju i “prlja” je svojim predrasudama.
Dakle, pobuditi kod muškarca ili devojke prirodnu sexualnost je veoma važan faktor usklađenosti između dva bića. Ako se fizička privlačnost dešava na obostranom nivou i u snažnom intenzitetu, onda je to, kao što je već više puta rečeno, pola puta do prave ljubavi.
Dakle, ne možete da pogrešite ako se otvorite za prirodni sexualni sklad prema drugoj strani. Time možete samo da izbegnete društvenu kvazi – privlačnost.
Zato, obrati pažnju na slike koje posmatraš. Ne dozvoli da te ponese sentimentalnost i romantičnost koju često lice može da prenese. Odupri joj se tako što je postaješ svesna.
Isto tako, ako se desi osećaj privlačenja, priseti se odmah šta ga je izazvalo? Da li možeš da se setiš kada se to desilo, kojim povodom? To će ti otkriti da li su društveni faktori delovali i u kolikoj meri?
Društvena privlačnost će se formirati ako ti se neko učini fizički privlačnim ne zbog svog fizičkog izgleda nego, na primer, “zato što je tako osećajan, zato što voli tako romantičnu muziku, zato što ume tako lepo da iskaže osećanja kroz reči i rečenice, zato što je tako duhovan, zato što zna šta hoće u životu, zato što je uspešan i ostvaren, zato što...”.
Ako su umešani gore navedeni ili slični faktori, postani ih odmah svesna. To će ti skrenuti pogled sa društvenog privlačenja i ponovo te okrenuti ka prirodnom privlačenju – fizičkom izgledu.
Da bi što više izoštrila svoje prirodne sposobnosti, postani svesna šta te konkretno privlači na nekom muškarcu u vezi njegovog fizičkog izgleda. Definiši detalje i tako ćeš se još lakše ubaciti u “prirodni film” i izbeći društveno zavaravanje.
Naravno, slike su jedno a susret uživo sasvim druga stvar. Ali, slike su veoma bitne za selekciju i za neki početni korak. Na sastanku uživo, opet je isti princip. Pokušaj da osetiš tvoju prirodnu privlačnost prema osobi. Ne dozvoli da te ponesu reči i ostali društveni sadržaj koji se usput razmenjuje. Fokusiraj se na izgled i pokušaj da osetiš što jasnije stepen prirodnog privlačenja.
Postoje dva osnovna oblika fizičkog privlačenja: fizičko privlačenje za sex i fizičko privlačenje za ljubav. Ova dva oblika fizičkog privlačenja ne treba shvatiti kao odvojene celine. Možda je bolje reći da je to jedna celina u kojoj su izmešana dva tipa sexualnosti.
Isto tako, sexualnost, takođe, ne treba deliti nego je shvatiti više kao jedninu u kojoj su prisutni različiti nivoi sexualne suptilnosti. Ali, podele vršimo da biste dobili neki osećaj “čega sve tu ima” i da bi vam to onda olakšalo posmatranje i primećivanje. Da bi vam, dakle, donelo širu svest o tome šta vas kod nekoga privlači i zašto?
Drugim rečima, kada hoćete neku pojavu da bolje istražite – da je više osvestite – onda je lakše da je podelite na suštinske delove i da se, onda, bavite delovima sa pogledom na celinu. Više ćete na taj način saznati o celini nego da ste se bavili samo celinom bez ikakvih delova.
Vaša celina je u ovom slučaju da što bolje osvestite šta vas fizički privlači kod nekoga i zašto, i to ćete bolje i lakše učiniti ako razložite to privlačenje na sastavne delove (privlačnost za sex i privlačnost za ljubav). U praktičnoj primeni će vam ta saznanja (kako reagujete na sex i ljubav) pomoći da još preciznije i potpunije izvršite izbore i donesete odluke.
Ovoj podeli nedostaje još jedan element – oblik i dinamika sexualne energije partnera – pa da fizička privlačnost bude kompletirana. Jer, kad god u tekstu, na bilo kom njegovom mestu, i u bilo kojoj temi, pročitate fizička privlačnost (bez ikakvog daljeg preciziranja) znajte da se misli na ova tri dela privlačenja (sex, ljubav i tip sexualne energije) koji su spojeni zajedno i predstavljaju jednu celinu – celinu koja, da potsetimo, ako ima određeni kvalitet predstavlja pola puta od prave ljubavi.
Ovo malo razjašnjenje je dato jer postoji mogućnost “da se izgubite” u daljem tekstu koji objašnjava ove pojedinačne delove privlačnosti gde se često ponavlja i prepliće: fizičko, telesno i energetsko. Ako vam se desi da ne možete “sve konce da pohvatate”, vratite se na ovaj kratki osvrt i biće vam, nadam se, sve jasno.
Sexualanom energijom ćemo se baviti u posebnom delu koji sledi odmah posle ovog, a sada ćemo se usmeriti na preciziranje fizičke privlačnosti za sex i za ljubav.
Šta je to konkretnije?
Fizičko privlačenje za sex znači da, na primer, možemo da imamo sex sa osobom koja nas ne privlači u celini nego u pojedinostima. Na primer, naročito nas privlače velike ženske grudi i u stanju su da kod nas izazivaju vrlo brzo i vrlo jako sexualno uzbuđenje. Mnogo brže i mnogo dublje nego neki drugi delovi tela ili izgled u celini. Jednostavno, zbog ko zna čega tako potsvesno reagujemo. Velike ženske grudi su trenutni potsvesni okidač koji nas efikasno baca u sexualno raspoloženje.
Što se tiče fizičke privlačnosti za ljubav treba odmah reći da je reč ljubav uzeta u ovom slučaju samo kao uslovna – privremena – kategorija koju koristimo da bismo lakše objasnili neke različite sexualne suptilnosti u vezi fizičkog privlačenja. Tu privlačnost za ljubav ne treba brkati sa onim što se u drugim delovima teksta pominje kao prirodna ili “prava” ljubav, koja u sebi sadrži obostranu fizičku privlačnost visokog intenziteta.
Za razliku od toga, u daljem tekstu uglavnom govorimo o pojedinačnoj privlačnosti – svako za sebe – i o privlačnosti koja je najčešće društveno motivisana i zato ima pretežno iluzorni karakter. Dali smo joj ime “ljubavna privlačnost” samo zato da bismo lakše uporedili različite nivoe “društvene osećajnosti” u čoveku.
Ljubavna privlačnost za razliku od sexualne ima više veze sa čitavim našim telom koje je Priroda napravila u određenom fizičkom obliku, a ne samo sa jednim njegovim delom. To je nešto drugačiji tip privlačnosti – celovitiji i kompleksniji – u odnosu na čisto sexualni.
Ljubavna privlačnost o kojoj ovde govorimo može da se posmatra kao neki konkretni stepen privlačnosti za pojedinca, što je najčešće jedan oblik iluzije koju je čovek stvorio u svojoj glavi kao ljubavno predubeđenje, a može da se posmatra i u širem smislu kao simbol za lepo koji većina ljudi prepoznaje kao takav.
Osim tog društvenog “ljubavnog pogleda” imamo, naravno, i ono o čemu je već bilo reči – ljubavna privlačnost kao prirodna stvarnost koja realno postoji i sama se spontano uspostavlja kada se situacija stvorila za to (“prava” ili duhovna ljubav).
Naučnici kažu da su lepi ljudi simetričniji od ostalih. Da ljudi generalno doživljavaju nečiju lepotu na bazi simetrija lica i tela.
Dakle, prirodna privlačnost za ljubav se dešava kada simetrije dva tela prepoznaju jedna drugu kao prirodni međusobni sklad. To će se najčešće desiti između osoba sličnog izgleda i opšteg stepena privlačnosti. Naravno, to ne mora u potpunosti da bude tako. Može se desiti i prirodna privlačnost za ljubav na bazi različitih simetrija i izgleda ali, ipak, ne u većini slučajeva.
Neki par koji oseća uzajamnu privlačnost uprkos različitog izgleda i simetrije može da bude uveren da je to zbog čistih ljubavnih osećanja a da, uopšte, ne bude svestan da su u igri manje ili više suptilni društveni faktori. Tek posle više godina ili smrti jednog partnera onom drugom može iznenada postati jasna suština njihovih odnosa i nivo zablude u kojoj su bili. Društvena kopija može vrlo vešto da imitira prirodni original.
Dakle, osoba koju velike ženske grudi jako pobuđuju na sexualni odnos može imati potpuno drugačije fizičko privlačenje za ljubav. Ta ista osoba možda ne može da zamisli da ima jaka suptilna ljubavna osećanja prema osobi sa velikim grudima, jer su, na primer, baš srednje ili manje ženske grudi kod te osobe simbol za ljubav.
Ali, ta, ili bilo koja druga, ideja fizičkog tela za ljubav je samo još jedna projekcija u našem umu. Jer, ona se stvorila u nama u najvećoj meri društvenim iskustvom (pod uticajem, na primer, nekog filma koji je ostavio jak utisak na nas, ili pod uticajem nekog iskustva u prošlosti koje nam je stvorilo neki “veštački ljubavni ideal” što se tiče telesne građe).
Za razliku od takvih projekcija koje su iluzornog karaktera, postoji i prava prirodna fizička privlačnost za ljubav koja važi baš u našem pojedinačnom slučaju, ali koja je ona nećemo znati dok nam se ne dogodi, ako nam se, uopšte, dogodi. Nju ne možemo nikada unapred da pretpostavimo.
Zato, pravu prirodnu ljubav ne možemo uzimati kao kategoriju fizičkog privlačenja koju trebamo “na silu” da ostvarimo – da se izborimo za nju. Da, na primer, pokušavamo da gledamo partnere iz nekog unapred zamišljenog “ljubavnog ugla”, i da sebe ubeđujemo da je to naša prirodna ljubavna privlačnost. To nam ništa neće vredeti. Tako nikada nećemo moći da dođemo do prave ljubavi, nego samo do ljubavne iluzije. Možemo se malo “igrati” privlačnostima za sex i ljubav, ali ne treba to brkati sa prirodnom ljubavi. Jer, prava ljubav je toliko mistična i neuhvatljiva da je najbolje za nas da je pustimo na miru.
Mogu se poklopiti svi mogući faktori simetrije i fizičkog izgleda između dve osobe, gde bi svi pa i mi sami morali da priznamo da je istinska prirodna ljubav na delu (bar što se tiče fizičkog dela), a da ipak, to ne bude tako. Jer, prava ljubav ima neki svoj tajni sastojak koji ne može niti mehaničkim kombinacijama da se stvori, niti racionalnim zaključivanjem da se prepozna.
Zato moramo da se pomirimo sa tim da prirodnu ljubav ne možemo da stvorimo, već samo za nju da se otvaramo. Da li će ta ljubav ući “na naša otvorena vrata” se unapred nikada ne zna, niti je vredno baviti se time.
Ono što praktično možemo da uradimo imajući u vidu ove dve fizičke privlačnosti – za sex i za ljubav – je da posmatramo celo telo potencijalnog partnera i pustimo svoju intuiciju da odradi deo posla. Da li će preovladati privlačnost za sex ili za ljubav ili možda za pravu prirodnu ljubav je sasvim svejedno? Kako god da je, dobro je, prirodno je. Prirodnost donosi naše prihvatanje – čega god, kako god – a ne naše biranje – ovoga ili onoga.
Ne treba, dakle, bežati od onoga što nas telesno privlači – na primer, neki posebni telesni delovi – i smatrati da je to neprirodno. Isto tako, ne treba potiskivati ono što sada doživljavamo kao ljubavni telesni ideal, samo zato što smo naučili da je to, najčešće, jedno iluzorno stanje. Ne. Mi moramo od nečega da pođemo i poći ćemo upravo sa mesta na kome se sada nalazimo – sa sexualnim i ljubavnim privlačnostima kakve god da su.
Jer, to što nas sada privlači ne mora da znači da će nas još dugo vremena ili zauvek privlačiti. Ako uđemo u faze sexualnog osvešćivanja po ovom konceptu možda će nešto što nas je nekada fizički privlačilo (bez obzira koliko je u tome bilo prirodnosti a koliko iluzornosti, i bez obzira kojim smo to imenom nazvali - sex ili ljubav) početi da nas privlači sve manje, a, istovremeno, da počne da nas privlači nešto sasvim drugo što do tada, uopšte, nije.
Zato ne treba negirati naš trenutni osećaj privlačnosti – ne treba ga potiskivati. Naprotiv, treba ići tome u susret i pustiti ga da se što potpunije ispolji u nama.
Ako osvešćujemo svoje telesne reakcije, onda ne znamo tačno kako će izgledati privlačnosti koje će se tokom vremena smenjivati. Ono što znamo je da će se one kretati u nekoj meri u prirodnom pravcu koji je potreban za nas. Da bi se taj prirodni scenario odigrao potrebno je da se u to što manje mešamo – da pustimo da priroda odradi svoj deo posla.
Da bi to bilo tako, ne bi trebalo da jurimo neki zamišljeni ideal privlačnosti (najčešće ljubavni) za koji mislimo da nam je potreban, a da potiskujemo onu privlačnost koji ne želimo. Iako smo svesni da je ona deo nas, ipak, “želimo da je se rešimo”, jer nam se nikako ne uklapa u scenario koji smo za sebe zamislili. Želimo, na primer, kod sebe da razvijamo prefinjenost, a velike grudi koje nas, inače, veoma privlače se nikako ne uklapaju u to.
Ne treba, dakle, da glumimo sopstvenog psihoterapeuta koji će da nam propisuje šta je za nas dobro da osećamo kao fizičko privlačenje a šta ne – “u koji deo grada bi bilo poželjno da se uputimo, a koje ulice moramo, po svaku cenu, da izbegavamo”. Znate već i sami da na taj način društvo govori iz nas a ne Priroda.
Naprotiv, da ponovimo to još jednom: prirodno je da se okrenemo onome što nas privlači – ma šta to bilo – i da pokušavamo da ga što više osvešćujemo. Da ga što dublje doživimo u sebi. Priroda najbolje zna šta je za nas i šta nam je u kom trenutku života potrebno.
S druge strane, fizičku privlačnost ne treba uvek vezivati za sam sexualni odnos. Jer, dobar ili odličan sexualni odnos možemo da imamo i sa osobom sa kojom ne moramo da imamo neko jače telesno privlačenje.
Šta je to što još može da utiče na naš sex? Što može da utiče uprkos telesnoj privlačnosti?
Nivo i oblik sexualne energije koji ti i tvoj partner imate u sebi. Tom energijom i usklađenošću te energije kod partnera ćemo se baviti u nastavku.
SKLAD SEXUALNE ENERGIJE
Nivo i oblik sexualne energije koju imamo u sebi je kao naš prirodni potpis. To je ono što smo mi u energetskom obliku. Svaki čovek ima svoju specifičnu životnu energiju koja se ispoljava i u sexualnom smislu.
Kao što je moguće uskladiti se s partnerom u fizičkom smislu, tako što će se osetiti uzajamna privlačnost na bazi izgleda fizičkog tela, tako je moguće uskladiti se na energetskom nivou, tako što će se osetiti privlačnost na bazi dinamike i kvaliteta sexualne energije koja postoji kod svakog partnera pojedinačno.
To najpre znači, da treba da postanemo svesni kakav oblik sexualne energije mi sami imamo? U kojoj meri smo sexualni? Kakva je ta energija? Da li je snažna, dinamična, intenzivna, hiperaktivna? Da li je nežna, hirovita, bezkompromisna, divlja, suptilna, meka, lenja, istrajna...?
Možemo još mnogo ovako da nabrajamo, jer sexualna energija našeg partnera može biti svakakva. I kakva god da je, dobra je, jer je prirodna. Stvar je samo u tome da pažljivim posmatranjem primetimo njen oblik i njen karakter, i da osetimo da li nam odgovara ili ne – da li je i koliko u skladu sa našom ličnom sexualnom energijom.
Da bismo to znali, moramo najpre da osvestimo svoju sexualnu energiju, a to ćemo moći ako počnemo da obraćamo pažnju na nju u toku samog sexualnog odnosa kao i pre i posle njega.
Verovatno nikada niste razmišljali o tome kakvu sexualnu energiju imate? Možda imate neku nejasnu ideju o tome. Kakva god da je ta ideja, potrebno je odatle poći i postepeno vremenom širiti taj uvid. Naravno, što se tiče osvešćivanja naše sexualne energije radi se mnogo više o osećajima i doživljajima, a mnogo manje o racionalnim i logičkim zaključcima.
Potrebno je, dakle, da u nekoj meri budemo “iznutra” svesni o kakvoj se energiji radi. Ne moramo uopšte da budemo sposobni da je detaljno opisujemo rečima. Možemo, ali nije obavezno. Ono što je važnije je da obratimo pažnju na tu energiju: šta je pobuđuje, šta je blokira, kako se ispoljava kada je na vrhuncu, koliko joj je potrebno da se potpuno razbudi, kakve tragove ostavlja u našem telu, kakve u umu, itd?
Ako imate neku svest o sopstvenoj sexualnoj energiji, onda, kao sledeću stvar, možete da pokušate da osetite sexualnu energiju nekog potencijalnog partnera. Malopre je bilo reči o načinima kako da iskoristite nečije fotografije da biste dobili utisak o telesnom privlačenju. Preko slika možete, takođe, da dobijete neki utisak o nečijoj sexualnoj energiji.
Ako pažljivo posmatrate slike, onda ćete vrlo lako videti koliko osoba otvoreno izražava svoju sexualnost? To se može, na primer, videti po tome kako je osoba obučena? Da li odeća ističe sexualnost ili je sakriva? Osoba koja se ne stidi da jasnije prikaže svoju sexualnost preko odeće je verovatno više otvorena za sexualno druženje po konceptu sexa bez obaveza. To ne mora uvek da bude tako, ali u proseku, ipak, jeste.
Osoba koja pokazuje celu figuru na slikama i ima najveći broj slika u tom obliku šalje potsvesnu poruku da, verovatno, ima snažniju sexualnu energiju, pogotovo ako odeća naglašava sexualnost – ako asocira na nju. Isto tako, poze na slikama mogu da šalju poruke o tipu sexualnosti koja je na delu. Sexualno izazovne poze, takođe, pričaju svoju priču. To isto mogu nekada i izrazi lica i pogledi.
Zato, posmatrajte slike osoba koje su pred vama, tako da na bazi svega što je rečeno osetite intuitivno tip sexualne energije koju osoba poseduje. Naravno, to tačno nećete znati dok ne budete imali sexualni odnos ili barem dok se ne budete uživo videli. Često ni tada nećete imati to saznanje, jer kao što je već više puta rečeno, sexualna energija kod mnogih ljudi je potisnuta. U toku sexualnog odnosa se pojavljuje, ali ne u meri u kojoj bi mogla kada bi se totalno oslobodila.
Ovaj koncept sexa bez društvenih obaveza pobuđuje oslobađanje sexualne energije njenim osvešćivanjem. Postajemo svesni šta nas blokira i pokušavamo tu blokadu da uklonimo tako što se trudimo da razumemo uzroke, kao i tako što pokušavamo da kroz praktičnu primenu prevaziđemo blokade. Tokom vremena sa određenim partnerom ili partnerima to nam može uspeti.
Telesna privlačnost i “sexualna energičnost” su potpuno različiti faktori koji mogu biti u međusobnom skladu ili u suprotnosti.
Na primer, neko može da veruje u to da lepi ljudi imaju slabiju sexualnu energiju od onih drugih koje Priroda nije nagradila spoljašnjom privlačnošću. To, naravno, ne mora, uopšte, da bude tako, ali, kod nekoga ima osnova za to.
Jer, lepi su možda češće od ostalih umišljeni da su nešto posebno. Da su bolji i vredniji od većine drugih. Samim tim, lepi ljudi smatraju da po prirodi stvari zaslužuju to što žele da imaju i zato potsvesno očekuju da će se te njihove želje ostvariti same od sebe.
Zato su neki lepi ljudi možda više od nekih drugih poslovno ili na neki drugi način veoma ambiciozni i vezani raznim aktivnostima za koje veruju da će im doneti to što žele.
Na taj način su takve osobe više od drugih ljudi uvezane u društvene mreže dokazivanja i uspešnosti koje im ne dozvoljavaju ni “gram” prirodnosti. Prosto nemaju vremena da se opuste i da skrenu pogled sa dnevinih obaveza koje su ih potpuno okupirale. U toj trci za uspehom, njihova ukupna energija je društveno zarobljena i iskorištena samo u svrhu unapređenja društvenog života. Zbog takvog životnog pristupa, često se dešava da je sexualna energija takvih osoba sputana i potisnuta, a da je sexualno iskustvo bledo i siromašno.
Ili, suprotno. Osobe u silnoj ambiciji i trci za što intenzivnijim doživljajima svih vrsta mogu da na veštački način potstiču svoju sexualnost drogama ili lekovima, želeći stalno da dožive više, stalno još. Stalno nova iskustva – još nedoživljena. Stalno hirovito, stalno mahnito. Iako će moći da “napumpaju” sexualni doživljaj, njihova prirodna sexualnost će trpeti zbog toga. Posledice će se osetiti pre ili kasnije.
Šta možemo da uradimo ako nas neko fizički privlači a osećamo da nema sexualnu energiju koja je nama potrebna?
Jedna stvar je da li se nesklad sexualne energije dešava u okviru ovog koncepta ili ne? Ako se dešava u okviru ovog koncepta – što znači da su obe osobe potencijalni partneri – onda je kontakt moguć, jer iako energije možda, na prvi pogled, nisu u skladu, to u stvarnosti ne mora, uopšte, da bude slučaj.
Jer, možda je kod jednog partnera sexualna energija u dobroj meri potisnuta, ali ta osoba je možda veoma spremna i jako rešena da se otvara i da uklanja sexualne blokade. Može se, na kraju, ispostaviti da je ta njena sexualna energija vrlo živa i potentna.
Dakle, sve zavisi od partnera. Da li želi da investira svoje vreme i energiju u očekivanju da će se potisnuta energija svoga partnera u jednom trenutku pre ili kasnije, ipak, osloboditi. To može pogotovo biti u redu, ako postoji jaka uzajamna telesna privalačnost, a sama osoba koja slabije oseća svoju sexualnu energiju je prihvatila koncept u osnovnoj nameri da baš to čini – da pobuđuje i oslobađa svoju potisnutu sexualnu energiju.
Šta učiniti ako sa nekom osobom postoji fizička privlačnost i sklad sexualne energije, ali je van ovog koncepta. Dakle, osoba iako je u fizičko – energetskom skladu sa nama i imože potencijalno da bude veoma dobar partner po ovom konceptu, ipak, očigledno traži samo čist društveni odnos – prijateljstvo, druženje, dopisivanje, možda zabavljanje, itd.
Ako stvari tako stoje, onda se tu ništa mnogo ne može učiniti. Ovaj koncept sexa bez društvenih obaveza je, ipak, veoma različit od uobičajenog pogleda na upoznavanje i druženje. Pogotovo ako je sexualnost osobe koja je u pitanju ukalupljena u čvrst društveni standard, u predrasude, ili u iluzorno uverenje da nas društvena prava ljubav čeka na svakom koraku. Tu ništa ne možemo da uradimo nego da produžimo dalje. Ili, da sa osobom prihvatimo čist društveni odnos bez uplitanja ovog koncepta u njega.
Jer, ovaj koncept radi sa sexualnom energijom i prirodnim pristupom toj energiji. Ako je osoba zatvorena u svojim krutim društvenim standardima, i ukoliko joj je bavljenje svojom sexualnošću nemoralno, glupo, besmisleno ili poslednja stvar na svetu, za razliku od raznih društvenih želja, ambicija i namera, onda bez obzira na fizički izgled i sklad sexualne energije koji postoje nema druge mogućnosti nego nastaviti dalje i ne gubiti mnogo vremena na tome.
Ovaj koncept sexualnosti i pristupa životu uopšte, ne da nije za svakoga, nego nije ni za veliku većinu.
Nikoga ne treba uguravati u ovaj koncept. Uvek će biti onih koji osećaju prirodno privlačenje i intuitivno razumevanje za ovakav odnos prema životu i stvarnosti. Među tim ljudima treba tražiti partnere za ovakav odnos. Biće među tim ljudima svakako i onih koji će odgovarati ne samo po tipu sexualne energije nego i po fizičkoj privlačnosti.
Uz sve to, oboje partnera moraju da prihvate koncept i pokažu spremnost da ga primene. Ali, da bi ga primenili kako treba moraju prethodno da ga dobro razumeju.
Razumeti ovaj koncept znači razumeti razmenu sexualne energije – shvatiti je kao prirodno dešavanje među ljudskim bićima. Za razliku od takvog pristupa, društveno uverenje koje preovlađuje je da za sexualnu razmenu trebaju prethodno da budu ispunjeni neki društveni uslovi – dogovor i put ka nekom obliku društvenog zajedništva. Ako tog društvenog uslova nema, onda je razmena sexualne energije nepotrebna, beskorisna i štetna. Tako to kaže društvo.
Za društvo je mnogo bolje da razmenjujete reči, stavove, neke interesantne događaje koji su pobudili širu društvenu pažnju. Možete sa komšinicom da razmenjujete najsitnije detalje nečijih života uz kafu i cigaretu, i društvo će vam reći da je to sasvim dobro utrošeno vreme vaših života. Možete da stalno stvarate nove prijatelje i negujete prijateljske odnose sa mnogim ljudima, i društvo će vas “pohvaliti na sva usta”.
Ali, ono što ne možete po društvenom uverenju nikako da činite je da tek tako razmenjujete svoju prirodnu sexualnu energiju. Ne možete da stvarate “prirodne prijatelje” za razliku od društvenih. Društvo misli da sa društvenim prijateljima mnogo toga više razmenjujete. Izvinite za pogrešnu reč “više”, jer društvo se nikada sa ničim ne upoređuje. Ono je ubeđeno da je jedino u pravu. Kako i ne bi bilo kada za društvo ne postoji ni jedan drugi sistem životnog smisla osim društvenog.
Zamislite kako bi to društvu izgledalo kada biste izjednačili prirodne i društvene prijatelje. Kada ni jednim ni drugim prijateljima ne biste davali prednost. Kada biste na svakog društvenog prijatelja imali bar jednog prirodnog. Na šta bi to ličilo?
Društvo to nikada neće prihvatiti jer društvo to nikada neće biti u stanju da razume. Zašto? Zato što je osnova društva sopstveni razvoj a osnova prirode individualni razvoj pojedinca. Zato što je društveni razvoj spoljašnja kategorija a individualni razvoj unutrašnja. Zato što se društvo bavi našom površinom a priroda našom najvećom dubinom.
Priroda će vam reći da je prirodna razmena energije najviši oblik razmene koji postoji. Ne samo u ljudskom svetu nego i u Univerzumu. Zato je sasvim moguće da nekoga daleko bolje upoznaš razmenjujući sexualnu energiju sa njim ili njom nego ako razmenjuješ društvene simbole i konvencionalnosti.
Smisao je, dakle, razmenjivati sexualnu energiju i u toj razmeni učiti kakva je to stvarnost na delu. Cilj je osetiti neposredni dodir te stvarnosti i preko toga učiti o Prirodi i njenim zakonima. Na taj način se uči i o svom prirodnom “ja” koje nam se kroz unutrašnje promene sve više prikazuje. To je pravi smisao prirodne razmene sexualne energije među partnerima.
Doživljavanjem sexualne energije života, kroz razmenu te energije sa partnerom, postaješ svesnija same te energije, i u partneru, i u sebi samoj, i na jednom dubljem nivou – u svemu ostalom što postoji.
Seti se koliko puta ti se u životu deslilo da se u nekoga razočaraš i da pomisliš da toga čoveka uopšte nisi poznavala iako si neko vreme provela s njim. Možda čak neki duži period zajedničkog života, a da nisi uspela da shvatiš ko je, u stvari, taj čovek. Možda ti to nije bio ljubavnik nego prijatelj, možda drugarica ili neko treći. Ali, svi su sigurno u toku života imali takvih iskustava – neprijatnih iznenađenja – u vezi nečije ličnosti, osobina karatktera kojih su tek kasnije postali svesni. Neko drugi nam je, naprotiv, “pročitana knjiga” već posle kraćeg poznanstva. Nema neizvesnosti, nema iznenađenja. Prava divota.
Ali, što se tiče razmene sa drugim ljudima, osim toga što je važno koliko se dobro razumemo je i to koliko je ta razmena kvalitetna, koliko nam koristi, koliko nam je, uopšte, potrebna?
Prirodna razmena je suštinski drugačija razmena od društvene. To je potpuno druga dimenzija razmene. Jer, prirodnom sexualnom razmenom sa partnerom ti nećeš doći do saznanja o mnogim sitnijim ili krupnijim događajima u njegovom životu, o njegovoj ličnosti, o njegovom društvenom statusu, o njegovom ponašanju u različitim životnim situacijama, o njegovoj prošlosti koja se desila i o budućnosti koju planira da mu se desi. Sve to nećeš biti u stanju da saznaš tokom razmene sexualne energije. Taj društveni deo tog čoveka će za tebe ostati tajna.
Ali, Priroda ti kaže da je prirodna razmena vrhovna i vrhunska a ne društvena. Kako to, o čemu se tu radi, kad si, ipak, prirodnom razmenom ostala u nekom neznanju?
Radi se o tome da je za Prirodu sva društvena razmena koja se dešava između ljudi nemerljiva u odnosu na razmenu prirodne energije koja se dešava između ljudskih bića.
Da li ste primetili terminološku razliku? S jedne strane su ljudi, a sa druge bića.
Društvo se obraća društvenom čoveku, a Priroda ljudskom biću. Za Prirodu je energetska razmena između bića vrhunska kategorija. Zato ćeš ti moći, ako ti je to namera i ako se dublje posvetiš tome, da preko razmene sexualne energije bolje upoznaš nekoga nego preko društvene razmene. Samo, imaćeš priliku da upoznaš bolje njegovo biće a ne njegov društveni svet. Upoznaćeš njegovu životnu energiju koja je njegov prirodni potpis.
S jedne strane je njegov potpis na listu papira – njegovo ime i prezime koje ćeš da upoznaš. S druge strane je njegova bezimena energija koja je deo njegovog bića. Na koji način misliš da ćeš ga bolje i potpunije upoznati? Kom načinu upoznavanja daješ prednost? Misliš li da je vrednije za tebe da ti on bude društveni ili prirodni prijatelj?
Za Prirodu nema dileme. Upoznavanje nečijeg bića je daleko važnije i korisnije životno iskustvo. Ono se uklapa u Plan koji Priroda ima za ljudsko biće – da menja svoju unutrašnjost i usklađuje je sa Prirodom. Zato smo od Prirode stvoreni – da tu ulogu ispunjavamo.
Ali, stvoreni smo od Prirode, takođe, kao slobodna bića koja mogu da biraju Put kojim će se kretati. Kao bića koja mogu sama da biraju svoje prijatelje…
Pa, ako je stvarno tako, kako to da ljudi spontano ne krenu da više razmenjuju prirodnu energiju a ne društvenu stvarnost?
“Spontano” je tu ključna reč. Ono što je ljudima spontano je društveno spontano a ne prirodno spontano.
Da bi došao do prirodno spontanog moraćeš nešto da preduzmeš, inače ćeš i dalje ostati u svetu društveno spontanog. Društveni životni smisao “drži ključeve naših života kod sebe u džepu”. Mi te “ključeve” možemo da uzmemo u svoje ruke – slobodni smo to da učinimo – ali, postavlja se pitanje, zašto bi to činili? Ili, koju bi cenu platili za to? Ili, da li verujemo da smo u stanju to da učinimo?
Društvo ti nikada neće reći da uzmeš ključeve svog života u svoje ruke, i nikada ti neće objasniti kako to možeš da učiniš. Ako želiš da ideš drugim putem od opšte – prihvaćenog društvenog, onda treba da znaš da si sama na tom putu. Društvo te neće ni podržavati, ni gurati napred. Naprotiv, “podmetnuće ti nogu” kad god mu se ukaže prilika.
Moraš da znaš da prihvatiti prirodni put u nekom posvećenijem smislu znači promenu životnog smisla kojim sada živiš. To znači put u nepoznato, put koji je više krivudava nego prava linija.
Put do slobode od prisilne društvene razmene ti neće doći sam “na tacni”. Moraćeš sama da se odlučiš za prirodnu razmenu i da počneš u praktičnom smislu da koračaš tim putem.
Sve te rizike i izazove koji su upravo pomenuti društveni čovek drži u svojoj potsvesti. Rezultati pokazuju u kojoj meri je čovek odlučio da se prikloni Prirodi a ne društvu. U meri koja je manja od minimalne. To jeste vrlo malo, ali to ne znači da to treba da bude tvoja mera – ako tako odlučiš.
Ali, kako u praksi učiniti to da prirodna razmena bude baš ono što Priroda kaže – superiorno doživljavanje u odnosu na bilo koji društveni odnos? Tako što ćeš da imaš nameru da tu prirodnu razmenu doživiš i što dublje osetiš. Tako što će to da postane tvoj smisao zašto tu prirodnu razmenu, uopšte, radiš. Tako što ćeš – da se ubacimo u našu priču – usvojiš prirodno gledanje na stvari što se tiče razmene sexualne energije, i tako što ćeš da se postepeno pomeraš ka dubljim oblicima razmene po ovom konceptu – ka osvešćivanju sexualnosti i ka duhovnoj dimenziji koncepta.
Hajdemo sada sa filozofije da se ponovo vratimo na praktičnu priču i jedan deo koji ovde nije obrađen ali je pomenut u delu o fizičkoj privlačnosti. Onda kada je rečeno da možemo da imamo sa nekim odlično sexualno iskustvo iako nema neke jače međusobne telesne privlačnosti.
Drugim rečima, šta učiniti ako nas za nekoga veže ne neko posebno fizičko privlačenje nego samo dinamika sexualne energije? Da li to onda znači da svako kod koga osetimo tu energiju kao sexualni partner dolazi u obzir? Gde je tu onda faktor fizičke privlačnosti koji je označen kao veoma važan?
Spontana telesna privlačnost prema nekome je uvek vrlo važan faktor koji igra ulogu “prirodnog sertifikata” da će doći do kvalitetne prirodne razmene, jer je očigledno da je prirodni sklad na delu. To je tako bez obzira na oblik sexualne energije, i bez obzira da li je ona prisutna ili ne.
Ali, isto tako je moguće da imate samo sexualni energetski sklad kao osnov, bez ili sa nešto malo fizičke privlačnosti, i da, uprkos toga imate odličnu razmenu sexualne energije. Međutim, ta razmena nikada neće moći da se meri sa slučajem kada je uz sve to pridružen i faktor jake spontane telesne privlačnosti. Jer, snaga je uvek u celovitosti. Najkvalitetnija razmena će se, naravno, desiti ako su uključeni svi faktori i ako postoji što veći prirodni sklad.
Ali, treba znati i to da je prirodna razmena sexualne energije moguća i ako neki faktor nije prisutan – na primer, baš ta pomenuta telesna privlačnost. Naravno, podrazumeva se da ona, ipak, u nekoj meri postoji, makar minimalnoj. Sve sem fizičke odbojnosti može da dođe u obzir.
Postavlja se pitanje: zašto bi neko ulazio u prirodnu razmenu ako svi faktori nisu tu?
Zato što trenutno ne postoji partner koji bi zadovoljio sve uslove i zato što ako postoje najmanje dva faktora u igri, onda je razmena sasvim moguća. Drugi faktor (osim energetskog sklada) bi mogao da bude obostrano razumevanje koncepta i pristajanje na njegova pravila.
Dakle, ako dvoje osećaju da su u nekoj meri usklađeni po dinamici sexualne energije i ako su oboje posvećeni i istinski privrženi principima koncepta koje su spremni da prihvate i da ih se pridržavaju, onda bi oni mogli da budu za nekoga dobra početna stanica na putu.
Neko drugi će odlučiti da čeka dok se ne stvore svi uslovi (fizičko privlačenje, energetski sklad i prihvatanje koncepta) što je, takođe, sasvim u redu. Neko treći će prihvatati samo idealne slučajeve, što je opet u redu. Svako će uraditi onako kako misli da treba, uz znanje o ukupnim mogućnostima koje stoje na raspolaganju.
Ipak, potrebno je još nešto reći o posledicama koje nastaju kada se se ulazi u odnos ako svi faktori nisu uključeni.
Radi se opet o skladu kao osnovu prirodne razmene. Uzmite situaciju gde postoji uklađenost sexualne energije ali nema telesnog sklada. Jedna je situacija ako su oba partnera slične simetrije – dakle, imaju sličan opšti stepen privlačnosti. Drugim rečima, u svojim svetovima muškaraca i žena, dotični partneri imaju sličan nivo privlačnosti koji je opšte prihvaćen kod većine ljudi.
Potpuno je drugačija situacija kada fizička sličnost u tom smislu ne postoji. Jedan partner je, na primer, dosta fizički privlačniji u svom svetu po opštim standardima od onog drugog.
Priroda će, naravno, dozvoliti ovakav nesklad ukoliko on ne nailazi na odbojnost kod partnera, i ako drugi faktori održavaju solidni balans u odnosu. Ali, ovakva neravnoteža pogoduje društvenom faktoru da se ubaci u igru i da kao trojanski konj “unese pometnju u redove”. O čemu se radi?
Što je veći telesni nesklad to su veći izgledi da partner koji je nižeg opšteg nivoa privlačnosti “poklekne pod teretom društva u sebi”. Drugim rečima, taj partner je dosta skloniji vezivanju i zaljubljivanju nego kada bi postojala telesna usklađenost oba partnera. Jer, društvo u nama funkcioniše na principu dobitka koji potsvesno deluje. Potsvesno smo društveno naučeni da reagujemo kada je neki dobitak u okolini kao grabljivica koja je spremna da se ustremi na plen. Sve to se dešava daleko od naše svesti.
Dakle, za nekoga ko je niže telesne privlačnosti u odnosu na svoga partnera je veoma teže da se odupre izazovu dobitka pred kojim je stavljen nego da postoji obostrani telesni balans u privlačenju. Njegova potsvest mu naređuje da iskoristi priliku i da se što čvršće veže za taj izvor dobitka koji je pred njim. Kod drugog partnera koji je višeg opšteg nivoa simetrije deluje obrnuti redosled. Potsvest joj šalje da je na gubitku i da treba sa time što pre da prekine jer ništa korisno se tu ne nalazi za nju.
Dakle, neharmonični par će biti izložen potsvesnim pritiscima i silama koje će stvarati prostore u koje će društvo moći lakše da se ubaci i da stvori još veću pometnju.
Na primer, partner koji je nižeg nivoa privlačnosti, da bi nekako nadomestio gubitak za koji potsvesno zna da postoji kod druge strane će isto tako potsvesno početi da ubacuje neke svoje društvene kvalitete da bi pomoću njih nadomestio telesni jaz koji se stvorio. Možda je društveno vrlo uspešan i ostvaren na više polja i pokušaće to da iskoristi iako zna da to nije dozvoljeno po pravilima koncepta. Ali, čovek zna koliko pojedini društveni simboli mogu efikasno da deluju u tom smislu i zato ih povremeno više ili manje prikriveno ubacuje u igru. To je najčešće potpuno nesvesna aktivnost.
Druga strana, koja bi trebala to da primeti i da reaguje možda baš to neće da čini jer ima osećaj gubitka i potrebna joj je ta “društvena inekcija da malo stane na noge” i da se ne oseti kao gubitnik u odnosu u kome je trenutno. Društvena euforija će joj izgledati kao melem na ranu i ona će biti sklona da joj se prepusti.
Kao rezultat toga, odnos je počeo sve više da klizi ka društvenom odnosu sexa bez obaveza koji je dosta različit od ovog koncepta. Par će zvanično i dalje biti u konceptu, ali u stvarnosti ga je već napustio.
To, naravno, ne mora, uopšte, tako da se desi, ali, ipak, treba biti svestan da postoji “plodno tle” koje će biti u stanju pripravnosti da iskoristi svoju priliku ako se ova ukaže.
Prihvatanje koncepta od obe strane može u ovakvoj situaciji da odigra ključnu ulogu. Ako kod oboje postoji vrlo dosledno, posvećeno pridržavanje svim principima i predlozima, i ako se ono što možda nije obuhvaćeno konceptom tretira na isti suštinski način, onda društvo najverovatnije neće uspeti da se probije i da “podruštvi” čitav odnos bez obzira što, u nekoj meri, postoji međusobna neusklađenost.
Nekada baš takava situacija “nesavršenosti” može da bude u prednosti nad situacijom u kojoj su svi faktori prisutni. To je sindrom talentovanih i onih drugih – netalentovanih koji moraju da se oslanjaju na ono što imaju: “rad, trud i disciplinu”. Nekada će te “radiše” daleko prevazići one kojima su u početku davane ogromne prednosti. To je isti smisao koji se često koristi u poslovnom svetu u reklamne svrhe: “Mi nismo prvi. Mi smo drugi. Trudimo se više”.
Drugim rečima, oni koji deluju savršeno jer su u njihovom slučaju svi neophodni faktori prisutni mogu “da se uspavaju” i da onda počnu da tumače koncept “relaxirano” misleći da po njih ne može biti neke veće štete. Ali, pri tome im ne pada na pamet da je držati društvo pod kontrolom u jednom ovakvom odnosu izazov koji postoji i kada su svi faktori uključeni. Koncept može da pomogne, ali njegova neka slobodnija tumačenja mogu da izgledaju sasvim u redu za nekoga, ali u nekom drugom slučaju da budu potpuno neodgovarajuća.
I kada su svi faktori tu, izazov i dalje postoji da sve bude onako kako treba, i zato treba biti usmeren i posvećen u jednakoj meri bez obzira da li postoji veći ili manji sklad faktora koji deluju. “Savršeni” nekada nisu dovoljno svesni te činjenice i spuštaju opreznost na najnižu meru ukoliko postoji, naizgled, povoljna opšta situacija.
Zato, ne treba nikada zaboraviti da je ovaj koncept razmene sexualne energije prirodan koncept.
S jedne strane, to znači da će neizvesnost biti uvek prisutna, da ma šta uradili nekada neće ići kako ste zamislili a da, uopšte, ne znate zašto je to tako, da je rizik neprekidno sastavni deo svakog prirodnog koncepta i da je bolje da to u startu prihvatite i da se tome prilagođavate, da najviše zavisi od vas lično šta će se događati i da ste vi onaj koji u prirodnom konceptu mora da preuzme isključivu odgovornost na sebe. Optuživanja, prevaljivanje krivice na bilo koga drugoga zaboravite i ostavite za društvene odnose kojima tako nešto priliči.
U tu neizvesnost spada i činjenica da Priroda ne trpi nikakve koncepte i ako mislite da ćete “zauzdati” Prirodu nekim pravilima i principima, onda se grdno varate. U tom smislu, nekada može “da radi” ono što nikada ne biste očekivali. Priroda će vam često izvaditi iz “rukava” po neko iznenađenje da bi vas držala budnim i prisutnim. Nekada će ta iznenađenja biti prijatna a nekada ne.
S druge strane, biti makar malo u nekom prirodnom konceptu će vam pružiti jedno novo životno iskustvo koje će vam preko alternative omogućiti da bolje razumete društveni život – život koji sada živite. Pomoći će vam da unesete više “svetla” u njega. Možda će vam nekada biti teško, neprijatno, mučno, ali, uprkos toga, ćesto ćete imati neodoljiv osećaj da ste na pravom putu i da sve baš tako treba da bude. To će vam davati “vetar u leđa” da nastavite dalje ka većim širinama i većim dubinama.
Ovim tumačenjem koncepta kao prirodne pojave je odgovoreno na prethodno pitanje o neusklađenosti svih faktora kod partnera u odnosu. Dakle, sve je moguće i ništa nije sigurno. Postupaćete onako kako mislite da treba na osnovu vaše lične procene, na bazi intuicije kojoj su pridruženi principi, predlozi i uputstva koja se nalaze u okviru koncepta.
Da biste što bolje primenili pravila koncepta na različite situacije koje su predviđene samim konceptom, i da biste mogli da reagujete u slučajevima koje koncept posebno ne dodiruje, potrebno je da što dublje uđete u smisao koncepta. Da ga što bolje razumete. Ono što sledi će vam pomoći u tome.
RAZUMEVANJE KONCEPTA
Osim toga što možete biti više ili manje usklađeni sa partnerom po pitanju fizičke privlačnosti i sexualne energije, isto tako možete više ili manje biti u skladu što se tiče razumevanja koncepta koji će biti osnova vašeg odnosa.
Neko može, na primer, da koristi koncept samo zato da bi došao u kontakt sa osobom koja mu se sviđa, gde će koncept učiniti to da se druga strana oseti sigurnije i da zbog toga uđe u odnos. To je sasvim u redu, ali samo pod uslovom da postoji iskrenost i da obe strane znaju kako stvari stoje. Možda će oboje pošto su uspostavili kontakt na bazi ovog koncepta vrlo brzo izaći iz njega jer im više odgovara uobičajen društveni odnos.
A možda će doći do nesklada odmah na početku jer, na primer, muškarac ne bi želeo da primeni koncept u celosti, jer mu se neka pravila ne dopadaju, dok devojka baš insistira na doslovnoj primeni koncepta u celini. Iako dvoje mogu biti solidno usklađeni što se tiče fizičke privlačnosti i sexualne energije, neslaganje oko koncepta može potpuno da blokira potencijalni odnos. Muškarac, takođe, može, na primer, da vara, na taj način što navodno prihvata koncept iako, u stvari, želi samo da devojku odvede u krevet. Baš ono što se često dešava u društvenim odnosima.
Šta se može tu uraditi?
Ništa mnogo. Može se proveriti još na početku kontakta da li postoji slaganje po ovom pitanju, i naknadno razjasniti neke stvari kod susreta uživo.
Na primer, devojka može da proveri koliko je muškarac upoznat sa nekim detaljima koncepta. To može da joj kaže koliko se udubio u koncept i koliko ga poznaje. To indirektno može da ukaže na nivo posvećenosti u primeni koncepta. Ali, to, ipak, ne mora ništa posebno da znači. Dečko može da sve zna “kao pesmicu”, ali, ipak, da mu bude interesantno samo to da par puta ode u krevet sa devojkom i ništa više. Ali, dečko ne želi, jednostavno, da bude iskren i da devojci to otvoreno kaže, jer je tako navikao da radi u svom društvenom životu.
Ne treba se oko ovoga mnogo uzbuđivati i ugledati se na društveni moral koji govori o iskorišćavanju devojke i sličnim glupostima. Ako je sve ostalo u redu, što se tiče telesne privlačnosti i dinamike sexualne energije, onda, ako se neka takva nepredviđena neiskrenost i desi ništa zato. Ide se dalje. Ionako će biti česte situacije gde iako postoji iskrenost kod obe strane, i iako se čini, spolja gledano, da postoji neka veća fizička i energetska usklađenost, ipak, se sve završava na jednom ili dva sexualna odnosa.
Ovaj koncept se, dakle, ne zasniva na dugoročnosti odnosa među partnerima, nego na spontanosti i trajanju u onoj meri u kojoj to odgovara obema stranama. Duže nije ništa bolje nego kraće. I jedno i drugo imaju svoje prednosti i mane.
Na primer, duže može dovesti lakše do nesvesnog vezivanja za jednog partnera, iako je vezivanje označeno kao prepreka primene ovog koncepta u celini. Veća je šansa da dođe do navike, do stvaranja rutine, do lagodnog iluzornog uverenja da nam promena nije potrebna, itd.
S druge strane, kod kraćih odnosa nema dovoljno vremena da se partneri usklade u višem stepenu, i da iskoriste maximalno svoj ukupni sexualni kapacitet. Jer, koji god partner da je u pitanju, potrebno je neko vreme prilagođavanja.
Ono što je jasno samo po sebi je da ako se jedna strana ne pridržava koncepta, onda, on, u stvari, ne postoji. Stvar je u tome, da obe strane moraju da prihvate koncept u celosti da bi se moglo reći da je on živ. Koncept je napravljen tako da doprinosi obema stranama, a ne da ih ograničava. Doduše, obe strane će morati da se pridržavaju nekih pravila i u vezi sa tim će imati neka ograničenja, ali to je sve u interesu samih partnera.
Ovaj koncept je suštinski različit od onoga što se dešava u društvu, i od onoga kako smo navikli da se uobičajeno ponašamo. Zato, da bi Priroda mogla da počne da deluje moramo da se pridržavamo njenih pravila koja su najčešće obrnuta od onoga što smo tokom života usvojili. S tim u vezi, biće potrebno dosta volje, strpljenja, posvećenosti, pažnje, da bi koncept zaživeo u vama.
Ali, drugačije ne ide. Jer, i narodna poslovica kaže: “Ne stavlja se novo vino u mešine stare”. Ako želimo promenu, onda nema drugog načina nego da se učimo novim pravilima i da se uzdržavamo od starih.
U stvari, ovaj koncept nema mnogo pravila. Pre se može reći da su pravila vrlo izazovna nego da su brojna. Hajde da navedemo osnovna pravila koncepta da bi na jednom mestu mogli da se lakše usmerimo na njih:
1. Ne dozvoliti mešanje društva u odnos.
Ovo je najvažnije pravilo i najzahtevnije od svih. To je ono što smo već više puta pominjali kao “skidanje društvenog odela”.
U praktičnom smislu to znači da svoj privatni život u celosti zadržimo za sebe i ne razmenjujemo ga sa partnerima. Postoji samo razmena sexualne energije, ali ne i privatnosti.
To se odnosi na sve privatnosti vezane za posao, obrazovanje, prijatelje, godine starosti, materijalni status, kulturna i druga interesovanja, itd. To je bilo koja naša istorija i sadašnjost koja je van koncepta. Nikakve naše buduće namere, planovi ili slično. Ništa od svega toga. Niti brojevi mobilnih telefona. Ništa.
Ostaje samo kontakt adresa preko koje se uspostavila veza i ništa više. Ako se na tom mestu saznala neka istorija o osobi (na primer, godine starosti, zanimanje...), onda je ne treba pominjati nego zadržati za sebe. Ako informisanje ide preko društvenih mreža, to može da bude samo kao eventualna sigurnost da se radi o normalnoj a ne poremećenoj osobi i ništa više od toga. Sve ostalo je nepotrebno i može da opterećuje odnos.
Što znate više o društvenom životu partnera to gore po prirodni sexualni odnos s partnerima. Jer, može se desiti da baš zbog te istorije koja je postala deo vašeg saznanja skliznete neprimetno u ono što nikako ne biste smeli – u društveni odnos.
Upašćete potsvesno u društveni odnos iako mislite da ste ga izbegli zato što se pridržavate pravila i vaša saznanja o partneru uopšte ne pominjete. Ali, to da je muškarac uspešan businessman koji odlično zarađuje odjekuje, ipak, veoma snažno u vašoj potsvesti, što tom partneru daje ogromnu prednost u odnosu na sve ostale partnere.
Vezani ste potsvesnim društvenim odnosom koji vas neprekidno tera da na sve načine pokušavate da pridobijete tog potencijalnog kandidata za dugu vezu ili brak. Mamac je suviše veliki da bi ga se odrekli i prepustili nekom drugom.
Ali, vi tog potsvesnog dešavanja uopšte nećete biti svesni, jer se vama čini da je to samo jedan sladak, simpatičan dečko koji vam se baš sviđa. Zato u ovom konceptu važi pravilo “što manje znaš manje patiš” – imaš veću slobodu i više mogućnosti da iskoristiš ovaj koncept.
Dakle, potrebno je saznati što manje – samo ono neophodno što se neposredno nudi. Ne istraživati dalje. Jer, u fazi susreta, ako do njega dođe, imaćeš dodatnu priliku da još više proširiš svoja saznanja. Da još bolje osetiš osobu koja je pred tobom, i da još lakše proceniš koliko poverenja možeš da joj ukažeš.
U svim fazama odnosa društvo može da se više ili manje samo nameće. To treba što pre prepoznati i vratiti se u okvire koncepta. Ovaj koncept je prirodna oaza u moru društvenog koji je okružuje sa svih strana. Zato tu “oazu” treba negovati kao slabašnu biljku koja traži posvećenost i pažnju. Onoliko koliko se u tome uspe će biti i merilo uspešnosti primene koncepta.
2. Ne dozvoliti pojavljivanje vezanosti za sexualne partnere. Vezanost je društvena kategorija a ne prirodna. Prirodna kategorija je nevezanost – sloboda. Vezanost te “vezuje u čvor”, a sloboda ti omogućuje da “tečeš” slobodno bez zaustavljanja. Na kraju ove teme će u posebnom delu biti više reči o vezanosti kao četvrtom faktoru sklada.
3. Prepustiti kontrolu ženskoj strani.
Sigurno ste primetili da se čitav tekst obraća devojkama (ženama). U društvu je uglavnom slučaj da kada se priča o nekoj neutralnoj temi, ili onoj koja se tiče podjednako i muškarca kao i žene, onda se najčešće govori u muškom licu. Ovde je upravo obrnuto.
Ali, obraćanje ženskoj strani u tekstu nije u smislu borbe za ženska prava i protiv diskriminacije žena, nego, jednostavno, zato što društvo što se tiče sexualnosti mnogo više pritiska žene i stavlja ih pred veće izazove nego muškarce. To je već objašnjeno u početnim temama. Zbog toga što je ženama teže, one trebaju da imaju veći stepen kontrole po ovom konceptu.
Naravno, oba partnera su ravnopravna i što je dozvoljeno jednom dozvoljeno je i drugom, ali muškarci bi trebali da razumeju težu poziciju devojke i da izlaze u susret njenim predlozima koji imaju veze sa, na primer, diskrecijom, ili strahovanjima i nesigurnošću koje devojka može da ima. Muškarac, na primer, u tom smislu ne treba da nudi devojci naredni susret, nego to devojka treba da učini. Time devojka zadržava potpunu kontrolu odnosa. Ako sledeće viđenje ne želi neće ga ni ponuditi.
4. Po ovom pravilu koncepta nije dozvoljen nikakav pritisak, nikakvo prisiljavanje u smislu ubeđivanja, nagovaranja, privlačenja na svoju stranu. Koncept polazi od toga da Priroda treba da vrši konačnu selekciju a ne mi sami.
Neko može da nam se veoma dopadne, ali trebamo da se uzdržimo od bilo kakvog pritiska ili suptilnog nagovaranja. Misli se na to da ne utičemo na drugu stranu čestim porukama, pozivima “da probamo, pa da vidimo” i slično. To ne treba nikako raditi. Ovaj koncept je baziran na apsolutnoj dobrovoljnosti i obostranosti.
Mora, dakle, da postoji slobodna volja koja sama odlučuje bez bilo kakvih uticaja sa strane. Ta slobodna volja ide u pravcu kome ona želi. Partner, na primer, može samo jednostavnim rečima da ponudi sexualni odnos drugoj strani, bez ikakvih posebnih objašnjenja. Ponuda nije nedolična i nepristojna kao što to nije ni nedobijanje odgovora na tu ili bilo koju drugu ponudu.
Neki drugi partner će, naprotiv, voditi sa svojim potencijalnim partnerom veću prepisku o, na primer, poznavanju pravila koncepta, želeći prethodno da se uveri koliko je druga strana privržena toj ideji, i da bi, usput, još više upoznao partnera, a tek posle toga će, evenutualno, ući u sledeći nivo kontakta.
Svako, dakle, ima pravo da oblikuje svoju ponudu onako kako misli da to treba, ali bez uticanja na drugu stranu. Na ponudu koju si dobila možeš da reaguješ svojom kontra ponudom koja je potpuno drugačija, ali nemoj da pritiskaš i insistiraš da se tvoja ponuda ili pristup prihvati. Pusti da se uspostavi prirodna spontanost koja u sebi ima sudbinsku ravnodušnost i jednak pristup izborima – “za” i “protiv”. Društvenu opsesiju uspehom i rezultatima ostavi po strani.
Osim toga, apsolutno ništa ne znači to što se nama neko sviđa. Dok god se i mi ne svidimo toj osobi i ona nam to sasvim jasno ne stavi na znanje ništa se ne dešava i tako treba da ostane. Nikakav dodatan napor u tom smislu ne treba da se čini.
Ovaj faktor vas uči prihvatanju stvarnosti onakve kakva jeste. Ne možete imati ono što ne možete, i na to u životu treba da se navikavate. Koliko god da ste “zagrejani” za nekoga, po ovom pravilu koncepta morate da pokažete uzdržanost koja je jednaka i prema obožavanima i prema onima koji to nisu u tolikoj meri. I jedima i drugima ćete uputiti najčešće samo jednu ponudu za odnos prema ovom konceptu. Uglavnom ne više od toga.
Ali, nekada to nije dovoljno, jer ste, na primer, shvatili da je vaša prvobitna komunikacija bila potpuno neodgovarajuća, čak možda detinjasta, a osim toga, može da se desi da se situacija kod osobe koju kontaktirate u međuvremenu potpuno promenila, ili da se osoba tokom vremena iz ko zna kojih razloga predomislila, tako da bi vaša sledeća ponuda možda bila dočekana sa odobravanjem.
Zato, ako na vašu prvobitnu ponudu nije odgovoreno, možete je obnoviti ako mislite da treba, ali ne odmah. Pustite da neko vreme proteče. I stalno imajte na umu da ne treba da se namećete, da vršite pritisak i da smetate drugoj strani.
Ovo pravilo kao i ostala važi za sve. I one koji su ušli u koncept zbog zabave kao i one koji su tu da bi osvešćivali svoju sexualnu energiju. Prihvatanje sudbine je važno za bilo koji prirodni koncept. Jer, prihvatajući sudbinu prihvatamo i Prirodu. Prihvatamo njen scenario u vezi nas. To može biti dosta različito od onoga što smo mi zamislili u svojoj glavi, ali treba da imamo na umu da su putevi Prirode mistični i nama nepoznati.
Priroda ne može da radi drugačije nego u našem interesu – u našem prirodnom a ne društvenom interesu, naravno. Zato, ako želiš prirodni koncept, onda imaj poverenja i poštuj prirodni zakon. Prepusti se Prirodi i sudbini, i sve će biti kako treba. Prirodno.
5. Faktor neizvesnosti je čvrsto ugrađen u ovaj koncept i ne treba ići protiv njega. Dakle, nema nikakvog planiranja budućeg odnosa. Da li ćemo se ponovo videti se ne dogovara unapred. Niti se izražava mišljenje o tome da li smo više raspoloženi za dugotrajniji ili kraći odnos. Sve će se to odlučiti spontano kada dođe vreme. Time ne pobuđujemo očekivanja partnera i ne pravimo u glavi potsvesnu vezu na koju računamo. Nema nikakvih očekivanja jer svaki sexualni susret može da bude poslednji.
Ovaj faktor nas uči da ne brinemo o tome šta će biti u budućnosti. Jer, besmisleno je da to činimo. Budućnost će biti ko zna kakva. Ako brinemo o onome što će se tek desiti propuštamo priliku da živimo život koji se sada dešava. Život u sadašnjosti je jedini život koji realno postoji. I prošlost i budućnost, naprotiv, predstavljaju samo iluzorno življenje.
6. Samo jedan partner je nedovoljan po ovom konceptu. Treba se držati pravila Jedan Plus. Društvene veze su po principu “samo jedan”. To je princip vezanosti. Prirodni princip je nevezivanje – sloboda.
Princip slobode je “Jedan” samo u jednom jedinom slučaju – prave prirodne ljubavi. U tom slučaju više nema nikakve potrebe za ovim konceptom i, naravno, za drugim partnerima. U svim ostalim slučajevima važi princip Jedan Plus. Potrebno je imati više od jednog partnera da bi vezanost lakše držali pod kontrolom, i da bi potsvesnom umu slali signal da znamo da ima dosta drugih ljudi koji bi mogli da budu u skladu sa nama a ne samo jedan. To je važno jer kada se vezujemo mi preko naše potsvesti automatski idealizujemo osobu sa kojom smo. Verujemo da je ona jedina koja može da postoji za nas.
Vezivanje za jednog partnera nas samo ograničava da se ispoljimo do kraja, i da naučimo kako izgleda nešto drugo, nešto drugačije od onoga na šta smo se navikli i za šta smo se vezali. Više od jednog partnera će, na efikasan način, razbiti potsvesno unošenje društvenih odnosa u koncept.
Jer, može se destiti da iako se verbalno slažemo sa ovim pravilom koncepta, da u dubini potsvesti, ipak, očekujemo da nađemo samo jednog partnera, i onda da ga zadržimo samo za sebe – onako kako se to radi u društvenim odnosima. Jedan Plus pravilo razbija taj ideal u našoj glavi i pomaže nam da odustanemo od njega. Tera nas da se opredelimo – da li smo za koncept ili ne.
Ipak, ovo pravilo ne treba primenjivati na silu. Možemo biti u sastavu koncepta čak iako nemamo ni jednog partnera. Možda trenutno proučavamo koncept i dok to radimo nećemo se, uopšte, otvarati za partnere. To je sasvim u redu. Hoćemo najpre da dobro proučimo koje su mogućnosti koncepta da bi što lakše odredili svoje mesto koje želimo u njemu da zauzmemo.
Moguće je, takođe, da još nemamo ni jednog partnera, ili da imamo samo jednog, jer još uvek nismo uspeli nekog dodatnog da pronađemo. Ili, nijedan drugi partner trenutno ne ispunjava uslove koje smo postavili. Naša “lestvica” može da bude postavljena nisko, na sredini, visoko ili vrlo visoko. Može da bude postavljena na “idealno”. Samim tim postajemo više ili manje otvoreni za partnere.
Ali, pravilo Jedan Plus koncepta ne bi trebalo ovom slobodom izbora dovoditi u pitanje. Jer, ako tražimo i idealno treba da verujemo da idealan ne mora biti samo jedan nego više njih.
7. Ne treba ulaziti u odnos po ovom konceptu ako smo u nekoj društvenoj vezi – zabavljanje, brak. Naravno, postoje razni tipovi veza u društvu. Zabavljanje ili brakovi otvorenog tipa, gde postoji veliki stepen otvorenosti i tolerancije. Gde se čak veze sa strane odobravaju. Bez obzira na sve to, nije poželjno ulaziti u odnos po ovom konceptu dok se situacija društvenih veza ne raščisti. Jer, ovaj koncept je dovoljno izazovan sam po sebi, tako da dodatne društvene veze – ljubavne i bračne – mogu veoma negativno da utiču.
Naročito nije preporučljivo, da ne kažem zabranjeno, da iz relativno stabilnih veza ulazite u ovaj koncept. Moja preporuka vam je da ne varate vaše trenutne bračne i ljubavne partnere sa kojima imate neki društveni odnos. Ako oni varaju vas, vi to ne morate da činite.
Ovaj koncept, koji u sebi ima težnju ka prirodnom, je uvek za iskrenost a ne za sakrivanje. Zato ne varajte vi ako varaju vas. Ako vam se varanje ne sviđa razgovarajte i pokušajte da se dogovorite u vezi toga. Ulaskom u ovakav koncept uz nesređenu društvenu vezu vam neće doneti ništa dobro. Možda će vas kratkoročno zavarati, ali na dugi rok stavljanje stvari pod tepih nema perspektivu.
Vi već znate da vas partner po ovom konceptu neće nikada pitati za vaše trenutno stanje – da li ste s nekim ili ne. Ne koristite to što mislite da ako onaj drugi ne zna onda kao da to i ne postoji. Jer, vi znate da to postoji, i to je sasvim dovoljno za loš kraj.
Ovaj koncept, dakle, nije sredstvo za rešavanje društvenih frustracija, jer se, uopšte, ne bavi društvenim, da bi tu mogao nešto da pomogne. Naprotiv, ovaj koncept društvo drži što dalje od sebe. On pokušava da napravi suštinski korak napred – ka prirodnom.
8. Nemojte dozvoliti da vam odnos koji imate po ovom konceptu “curi” u ostali društveni život koji vodite. Koncept je, koliko god intenzivno ga primenjivali, ipak, samo jedan manji deo vašeg ukupnog života. Ne dozvolite da vam ovaj koncept ulazi u svakodnevne aktivnosti. Držite ga po strani – “zaključanog”.
Nije loše da vas koncept stimuliše da dublje posmatrate stvarnost oko vas kad god osetite potrebu za tim. Da jasnije primećujete šta se događa, kako ljudi reaguju, kako se ponašaju i sl. To je dobro jer vam tako i sama suština koncepta postaje jasnija. Ali, nemojte dozvoliti da koncept “okupira i sabotira” čitavo vaše društveno vreme.
Zadržite fokus na društvenim obavezama koje imate. Nemojte da te obaveze dovodite u pitanje i izbegavate zbog toga što ste poneseni drugačijim pogledom na svet koji daje ovaj koncept.
Naravno, sve ono što je novo i što može da ima uticaja na naš život nas u izvesnoj meri ponese i obuzme. Naročito na početku. Zato tolerišite na početku da možda malo više nego što bi to trebalo budete obuzeti tom novinom koja je ušla u vaš život, ali kontrolišite šta se vremenom dešava. Trebalo bi, posle određenog vremena, da dođe do smirivanja strasti i vraćanja na uobičajeni životni ritam koji ste imali pre toga.
Dakle, ne tolerišite popuštanje u učenju, nepolaganje ispita, izbegavanje obaveza na poslu i obaveza koje se tiču ostalih društvenih aktivnosti koje imate. Sve to može da ide jedno s drugim. Kao različite fioke koje imate u ormanu. Fijoku u kojoj držite ovaj koncept držite zatvorenu i odvojenu od ostalih.
Pustite da se na prirodan način stvari menjaju – preko sklada a ne haosa. Setite se da je jedno od pravila ovog koncepta nevezivanje. Zato nemojte da se nakačite na ovaj koncept i zanemarite ostale aktivnosti vašeg života.
9. Tretirajte ovaj koncept kao kratkoročan. I ako potraje mesec, dva ili ako se protegne godinama. Shvatite da je “trenutno” ono što je u fokusu po ovom konceptu, a nikako “prošlo” ili “buduće”. Zato ne posmatrajte ovaj koncept kao vašu budućnost.
Možda će se kod nekoga ovaj koncept ugraditi u većoj meri u njenu ili njegovu budućnost, ali nemojte unapred računati na to. Posmatrajte koncept kao mogućnost sticanja dodatnih životnih iskustava. Kao pokušaj da osetite “dah” jednog drugačijeg sveta. Ali, istovremeno, budite svesni da je, ipak, “društveno” svet u kome vi živite. I zato, dok se stvari, u tom smislu ne promene tretirajte ovaj koncept kao dodatak a ne kao osnovu.
Ovo je sve bio uvod za pravilo koje kaže da ne prestanete da tražite vašeg “princa na belom konju” na uobičajeni društveni način. Nemojte da dozvolite da vas koncept ponese i da se ulenjite ili zatvorite za druge mogućnosti traženja partnera. Nemojte da prestanete da se družite, da izlazite i da upoznajete druge ljude. Kontrolišite da li se zatvarate sve više kako ulazite dublje u koncept. Pazite, koncept to ne traži od vas. Naprotiv. Kao kod prethodnog pravila. Ne dozvolite da vam ovaj koncept pokvari “društvenu zabavu”.
10. Poslednje pravilo kaže da uđete u suštinu koncepta što je moguće više jer na taj način će vam i pravila biti jasnija i uspećete lakše da ih držite pod kontrolom. Tada će koncept biti uspešno primenjen i doneće pozitivne rezultate.
To konkretno znači da ne primenjujete koncept dok se dobro niste upoznali s njim i dok dobro niste razmislili da li je sve to za vas. Da biste što bolje shvatili koncept pročitajte ga nekoliko puta kao knjigu. Posle toga možete da se zadržavate malo duže na detaljima i pojedinim temama, dok prelazite tekst tako što pokušavate dublje da shvatite pojedine ideje iz teksta. Pokušajte da te ideje povežete sa vašim životnim iskustvom i konkretnim primerima iz svakodnevnog života.
U neposrednom životnom dešavanju pronalazite potvrdu za neke ideje koncepta. Ovo je prirodni koncept i zato pokušajte da primećujete kako se stvari u Prirodi odvijaju, i koliko je to različito od onoga što se dešava u društvu. Ako ovako pristupite tekstu on će vas nagraditi mnogim uvidima o tome kako funkcioniše ovaj svet i mi ljudi koji smo u njemu.
Što se više upoznate sa konceptom, to ćete imati pred sobom mogućnost da više birate tip odnosa koji je baš po vašoj meri. Znanje koncepta će vam omogućiti da znate šta sve možete da uradite sa konceptom i šta od svega toga kao posledicu možete da očekujete. Saznanje o vašim potrebama i mogućnostima će vam pomoći da pronađete odgovarajuće partnere koji su baš za vas. I teoretsko i praktično iskustvo će vas postepeno pomerati na skali potreba koje će postajati sve više vaše prirodne a sve manje vaše društvene potrebe.
Koncept daje samo deset pravila za pridržavanje, ali vam je verovanto jasno da je samo prvo dovoljno što se tiče izazova. Ali, u ovom tekstu, u raznim temama, ima, takođe, mnogo predloga koji će vam pomoći da lakše izađete na kraj sa svim teškoćama koje se pojave. Ako dobro proučite ovaj koncept u teoriji i praksi, pronalazićete sami nova pravila i nove predloge.
Filozofska osnova koncepta je dala široku bazu. Što bolje tu bazu razumete, to ćete jasnije shvatiti da je koncept toliko širok da bi se o njemu moglo napisati i deset puta više teksta nego što ga sada ima. Zato, proučite dobro ovaj koncept i “pišite” onda vaša pravila i vaše predloge.
Jer, u ovom tekstu se ne nalaze direktni odgovori na sva vaša pitanja koja biste možda želeli da postavite u vezi ovog koncepta. Mnogi odgovori se nalaze između redova, a još više njih u dubinama na kojima ovaj koncept počiva. Zato, što dublje uđete u suštinu, to ćete imati manje dilema. Ne postoji nikakav help desk ili dodatna pomoć koja bi se bavila razjašnjavanjem nejasnog. I bolje je da je tako. Nešto treba da ostane i na vama da sami otkrijete. To do čega sami dođete će biti vaši najvredniji uvidi.
VEZIVANJE
Vezivanje je omiljena društvena tema. Jer, preko vezivanja društvo misli da najlakše i najbolje dobija na dubini i širini. Društvo je ovde sasvim u pravu. Vezivanje koje u sebi sadrži i energiju i ambiciju i želju i motivaciju je okosnica društvenog razvoja. Ali, vezivanje nije okosnica razvoja pojedinaca.
Društvo je uverilo pojedince da je biti u vezi nešto dobro – nešto mnogo bolje nego ne biti u vezi. To potiče iz uverenja da je više nečega uvek bolje nego manje nečega. Da je dva uvek bolje nego jedan.
Primenjeno na situaciju koncepta sexa bez obaveza to znači da društvo taj odnos rangira nisko na svojoj lestvici merila vrednosti. Jer, tu nema nikakvog vezivanja koje je uobičajeno za društveni život. Vezivanje je za društvo merilo dubine, a sex je, u tom smislu, po društvenom uverenju jedno površinsko dešavanje.
S druge strane, Priroda ima potpuno drugačiji pristup. Za Prirodu je vezivanje zarobljavanje. Nevezivanje je prirodni princip. Drugim rečima, što se tiče ljudskih bića, Priroda ne veruje u vezivanje nego u slobodu. Sloboda je vrhovni princip Prirode. Vezivanje je blokiranje energije koja ne može slobodno da teče i da pronosi život.
Ne možeš da “roniš” ako si vezan za površinu. Samo sloboda donosi pokret ka “dubini”. Što se tiče Prirode, ne moraš da budeš sam da bi bio slobodan. Možeš i da budeš s nekim, a da, ipak, oboje budete slobodni. Da vaša bliskost bude prirodna. Da se izražava slobodom, a ne vezanošću.
Dakle, društvo neobavezni sex proglašava za površni odnos u uverenju da vezivanje i obavezivanje može “dalje da dobaci”. Da može čoveku da donese dublji i potpuniji doživljaj.
Naravno, Priroda društvu “ne veruje na reč” zato što zna da u praktičnom životu stvari izgledaju potpuno drugačije. Jer, društvo pravu ljubav prikazuje kao jako veliko vezivanje koje donosi jako veliku strast i jako veliku patnju ako sudbina takvu ljubav slučajno razdvoji. To sve “jako i veliko” ostavlja utisak da se tu mnogo toga dobrog dešava. Velika ljubav daje veliko vezivanje. To je model društva.
Priroda će ti reći da je baš obrnuto istinito. Prava ljubav nije veliko vezivanje nego veliko oslobađanje. Nema velike teatralnosti kao što se to često prikazuje u ljubavnim filmovima. Nema toliko strasti, čežnje, nade, patnje i svega ostalog što uz to ide.
Nema svega toga zato što je prava ljubav sklad – prirodna usklađenost dva bića u vrlo visokom stepenu. To je harmonija, ravnoteža koja je obuzela dva tela i dva uma. Ali, to je prirodna obuzetost a ne društvena. Nema mnogo vezivanja, ali ima mnogo slobode – mnogo slobodne razmene energije između ljubavnika.
Društvo ne razume da je vezivanje jedno sebično stanje u kome tražimo da držimo u posedu to što nam daje neke materijalne, fizičke i psihološke koristi.
Učinićemo sve da drugu stranu što više vežemo za sebe emotivnim vezama, navikom i rutinom. Moramo da se osiguramo da nam drugi ne uzmu to što imamo, zato ćemo biti vrlo pažljivi. Ako druga strana počne slučajno “da se razvezuje” od nas pokušaćemo to da sprečimo svim sredstvima i svim mogućim vezivanjem koje nam društvo stavlja na raspolaganje.
Društvo, inače, voli veze jer “bez veze je bezveze”. Zato će pomoći vezivanje koliko god je to moguće. Nekada će zbog tog vezivanja progledati kroz prste “zaljubljenom čoveku” koji, naravno, “iz ljubavi” prema svojoj dragoj ucenjuje, preti, pritiska, okrivljuje, fizički maltretira. To su uobičajene scene iz filmova o “pravim ljubavima”.
Priroda kaže da su sva ta vezivanja vezana za lični interes i sebičnost. Da u njima nema ni “lj” od prave ljubavi.
Kako da budeš istinski zadovoljan i srećan kada si “vezan u čvor”? Kako da stvarno voliš kada si zarobljen? U zarobljeništvu sanjaš o slobodi a ne o ostajanju u zatvoru. Ostajanje u zatvoru trpiš a ne voliš.
Nasuprot vezivanju, sex bez obaveza po ovom konceptu promoviše slobodu od vezivanja. Slobodu protoka sexualne energije koja ako je slobodna i očišćena od društvenog vezivanja donosi blagotvoran dodir Prirode.
Ovaj koncept, takođe, veruje u prirodnu pravu ljubav – ne onu koju gledate po filmovima, nego onu koju ne gledate po filmovima, i onu koju ne možete često da sretnete u svojoj okolini. Ali, takve ljubavi postoje. Ima njih, ali ne tako mnogo kako društvo kaže, i ne u obliku vezanosti koji društvo voli da reklamira.
Društvo, takođe, jako voli princip izvesnosti. Ubedilo je pojedince da treba da se vezuju jer ih tako čeka izvesnija budućost. Ali, život je sve samo ne izvesnost. Ako hoćeš da osetiš život onda moraš da staneš na put neizvesnog.
Ali, društvo upozorava da je neizvesno nesigurno. Potrebno je da se osiguraš vezivanjem za ljude, za stvari, za društvene ideje i tako ćeš početi to da poseduješ. Imaćeš sve to i bićeš srećna.
Priroda ti, naprotiv, kaže da život teče i ne obazire se na ono što si stekla. Možeš da pokušaš da zadržiš fokus na životu i da ga na taj način doživljavaš, ili možeš da skreneš pogled sa života tako što si zaokupljena vezivanjem za ljude i stvari. Na kraju ćeš biti ne samo potpuno vezana za sve to nego i potpuno “zavezana”. Nećeš moći “da se slobodno krećeš” od sve te vezanosti i zavezanosti. Dok se ti tako ceo život baviš vezanošću život prolazi pored tebe neprimećen i neprepoznat – razvezan i slobodan.
Ovaj koncept sexa bez društvenih obaveza, naprotiv, pokušava da te drži što je moguće više nevezanu, što se tiče razmene sexualne energije, ali isto tako vrši i posredni uticaj da te na širem planu postepeno “razvezuje”.
Takođe, ovaj koncept podržava životnu neizvesnost kao svoj princip. Jer, ako je energija slobodna ona će se oblikovati u prirodnu sudbinu koja ti po ovom konceptu dolazi neizvesno – kao prava ljubav ili koncept širenja svesti.
Drugim rečima, tokom ovog koncepta može da ti se desi da se susretneš “sa svojim prirodnim dvojnikom”, sa svojom “srodnom dušom”. A isto tako može da ti se desi osvešćivanje sexualne energije i proširenje unutrašnje svesti. I jedno i drugo je prirodno. Prava ljubav nije ni jača ni veća od šire svesti. To je ista energija samo drugačije “boje i raspoloženja”. Prava ljubav je “za odabrane” a šira svest za sve ostale.
Seti se sada onog toliko poznatog izraza koji se na svakom koraku čuje u društvu a vezuje za sex: “To je samo sex”. Uporedi to sa onim što je upravo rečeno o najdubljim mogućnostima ovog koncepta, i zapitaj se da li je to “samo”? Da li je to “malo”?
Mogućnosti unutašnjih promena na bazi ovog koncepta postoje, što ne znači da će se svakome i desiti. Jer, neko će želeti da dublje uđe u koncept, a neko će se čitavo vreme “brčkati” na njegovoj površini.
I jedno i drugo je u redu, jer svako ima svoj životni put i svoj sopstveni ritam na tom putu.
U svakom slučaju, ovaj koncept će te preko svojih pravila koja važe za sve gurati ka nevezivanju i neizvesnosti bez obzira koliko duboko i daleko trenutno želiš da ideš.
Ali, kako da se ne vezuješ? Kako da ostaneš nevezana kada si navikla da se vezuješ? Kako da ostaneš nevezana kada se radi o pobuđivanju dubokih osećanja koja spontano dovode do vezivanja?
Pa, upravo na onaj način kao što je rečeno: preko prirodnog dodira. Prirodni dodir ne vezuje nego oslobađa. Društveni dodir jedino može da te vezuje.
Zato, ako držiš društvo podalje od sebe neće ti se dešavati vezivanje koliko god da su tvoji doživljaji duboki. Ali, kako da osetiš prirodni dodir kada si navikla na društveni? To je pravo pritanje: Kako?
Svaki koncept ima neku svoju kritičnu tačku oslonca od koje zavisi “biti ili ne biti”. Ta tačka je za ovaj koncept baš to: kako izaći na kraj sa vezivanjem?
Pošto je vezivanje društvena kategorija a ne prirodna, i pošto se radi o jednom iluzornom stanju, odgovor se nameće sam. Potrebno je shvatiti što dublje suštinu vezivanja. Samo to je potrebno i ništa više.
Kako je shvatiti?
Tako što ćeš da uz pomoć koncepta razmišljaš o tome i malo po malo stičeš uvide o iluzornosti vezivanja. Počećeš sve više da shvataš, da ništa korisno nemaš od toga. Da je to nepotrebno i da ti ne donosi ništa dobro. Dakle, koncept će ti dati dovoljno materijala da ako si vredna, uporna i posvećena postepeno počinješ da uviđaš suštinu vezivanja. Počećeš sama da pronalaziš vezivanja u svojoj okolini, i da primećuješ kakav razoran uticaj ona imaju – kakav “rusvaj” ostavljaju iza sebe.
Postaćeš svesna iskrivljenog društvenog pogleda na stvari kada ti društvo, na primer, svuda i na svakom koraku šalje poruku da je sex bez društvenih obaveza bezdušan i mehanizovan, i da si i ti sama takva ako se time povodiš i ako se za to vezuješ.
Ti ćeš, naravno, znati iz sopstvenog iskustva da bi povodom toga društvo najpre trebalo da upire prstom u sebe. Jer, društvena vezanost, u kom god da je obliku, je bezdušna i mehanizovana jer misli uvek samo na sebe, dok prirodna razmena životne energije koja se dešava između bića je u njihovom najdubljem individualnom interesu.
Dakle, razumevanje ruši barijere vezanosti lakše nego bilo šta drugo. Sve ostalo su priručna sredstva: više partnera, ređe viđanje, odustajanje na neko vreme ili za stalno od partnera kod koga se pojavila vezanost, itd. Primenićeš i to da smanjiš vezanost, ali ćeš shvatiti da je glavno razumevanje.
Na primer, zamisli situaciju da si otišla u bioskop i gledala izuzetno dobar film. Toliko te je poneo da si postala prosto obuzeta filmom. Ali, šta radiš kada se film završi? Naravno, ustaješ i izlaziš iz bioskopa kao što to rade i ostali. Nećeš, dakle, ostati u bioskopu i lupati nogom o pod tražeći da se film nastavi. To ne radiš zato što shvataš da je film gotov i da se više ništa ne može učiniti da bi se on produžio. Moraš da prihvatiš tu činjenicu i da se zadovoljiš s njom.
Zamisli, sada, situaciju da si poznata sportiskinja koja je dobar deo života provela u nekom sportu. Postizala si brojne pobede, imala toliko lepih iskustava, upoznala mnogo ljudi. Ali, sportska karijera je završena i ti moraš da odeš. Šta radiš? Odlaziš, naravno, jer shvataš da je tvoje vreme prošlo. To je tako sa svima i to moraš da prihvatiš.
Prihvatanje sudbine je velika životna škola koja nas opominje da trebamo da prihvatamo život a ne da mu se suprostavljamo. Mnogo više ćemo život shvatiti kroz prihvatanje nego suporostavljanje.
Nekome je lakše da prihvata izazove sudbine a nekome teže. Onaj ko je u životu imao manje izazova takve vrste i kome je uglavnom “teklo med i mleko” verovatno će imati više problema da se suoči sa stvarnošću.
Neko će, tako, dozvoliti sebi da mu loši vremenski uslovi pokvare dan. Očekivala je sunce, a dobila kišu, i zato je sada neraspoložena i tužna. Šta može da uradi? Jedino to da se pomiri s tim. Da shvati da to treba prihvatiti kao životnu stvarnost.
Isto kao što svi ovi gore navedeni primeri traže prihvatanje tako i vezivanje za nekog sexualnog partnera u okviru ovog koncepta traži i razumevanje i prihvatanje činjenice da naš dojučerašnji partner više ne želi da ima odnos s nama. Moramo da prihvatimo da kadgod ne postoji obostrano slaganje trebamo da nastavimo dalje, bez obzira koliko smo se u međuvremenu navikli i vezali za partnera.
Što više razumemo od života i samog vezivanja to ćemo više biti slobodni i nevezani, a ako se, vezanost ipak, pojavi treba da je prihvatimo kao što treba da prihvatimo i patnju koja dolazi prekidanjem odnosa vezanosti. Isto tako, treba da nam bude jasno da ćemo vremenom sve lakše izlaziti na kraj sa nekom budućom vezanošću ako se tome budemo, zaista, posvetili.
To je ono što možemo da učinimo s vezanošću ako želimo da ostanemo u okviru ovog koncepta. Ono što osim toga još možemo da učinimo, ukoliko nas vezanost proganja, je da napustimo koncept, jer shvatamo da nas vezanosti prilično pogađaju i ne želimo, zato, da se toj patnji izlažemo svaki čas. I jedno i drugo rešenje su sasvim u redu – i ostati i otići. Na taj način će biti izvršena prirodna selekcija, gde ostaju oni koji treba da ostanu i odlaze oni koji treba da odu.
Postoji još jedan način kako da izlazimo na kraj s vezanošću bilo koje vrste pa i sexualne. Gornji primeri koji koriste princip razumevanja su više indirektni načini rešavanja problema vezanosti. Ali, postoji jedan mnogo moćniji način da se to uradi. Da li pretpostavljate o čemu je reč?
Radi se, naravno, o onome što je na više mesta isticano u ovom tekstu. Radi se o prirodnom načinu doživljavanja stvarnosti. Kada stvarnost oko sebe doživljavate na neposredan način, onda društvo i sva njegova “služinčad”, između ostalog i vezivanje, nestaju automatski iz vas sasvim spontano i lako.
Nestaju jer oni nisu deo prirodnog sveta nego društvenog. U tim trenutcima ste Prirodu pustili u sebe “na velika vrata”. Kroz ta vrata društvo ne može da uđe.
Drugim rečima, i Priroda i društvo istovremeno ne mogu da budu u vama. Onda kada pustite snažniju struju Prirode u sebe istovremeno se u toj meri društvo povlači iz vas.
Kako u praktičnom smislu doživeti stvarnost neposredno?
Tako što ćete pokušati da budete što više prisutni u sadašnjem trenutku – budni za sve što se oko vas dešava. Tako što ćete da postanete svesni toga što se konkretno dešava.
Dakle, ostajanje u sadašnjosti vam pomaže da se više otvarate za Prirodu i da lakše prevazilazite društvene “pijavice” koje pokušavaju da se lepe za sve čega se dotaknete – pa i za ovaj koncept, naravno.
Ista ta priča je i sa zaljubljivanjem, sentimentalnoću, romantisanjem, emotivnim vezivanjem za partnere preko navika, itd. Sve su to kontakti sa iluzornom stvarnošću a ne neposrednom.
Videćete na više mesta u ovom tekstu predloge koncepta kako da ostanete u sadašnjosti i da posmatrate ono što se u njoj neposredno dešava (na primer, u temama o kontaktu, Programu Plus, osvešćivanju sexualnosti, itd).
Sve to se radi da biste se što više otvarali za Prirodu, i da biste s partnerima što lakše stvarali prirodni odnos a ne društvenu vezanost. Imajte na umu da prirodni odnos može da bude neizmerno dubok a da, ipak, pri tome ostane slobodan.
I sam sexualni odnos vam je prvoklasan neposredni dodir sa stvarnošću. To je ono što se pominje u nekim delovima teksta kao “skidanje društvenog odela”. Jer, u trenutcima sexa društvo u najvećoj meri izlazi iz vas, a Priroda se sve više useljava. U trenutku orgazma je društvo potpuno nestalo a Priroda sela na “tron”.
Pa, kako onda, kada je sex tako moćan prirodni eliksir, ne deluje jače na nas da ostanemo u okvirima Prirode?
Sex deluje kao moćan prirodni “napitak”, ali samo dok smo u okviru sexa. Tada ne mislimo na društvo jer je ono potisnuto. Ali, kada se sex završi, društvo se vraća u nas, zato što smo “društveno zaraženi”.
Jer, društvena merila vrednosti, uverenja, moral, a sa time i društvene predrasude, stereotipi i gomila neprirodnosti se potsvesno uselila u nas bez naše volje i dozvole. Ono što možemo da uradimo po tom pitanju je da se što više “oprirođujemo”, uprkos tome što nas društvo skoro totalno poseduje. Ovaj koncept pokušava na svoj način da vas potstakne i pomogne da Prirodu što više “pustite u sebe”.
Ali, da ne bi bilo zabune, ne znači sve što je vezano za sex automatski neposredno doživljavanje stvarnosti. Ne. Samo direktni sexualni odnos to znači, jer nas velikom snagom drži “prikovanim” za sadašnji trenutak i za prirodnu energiju.
Za razliku od toga, svesno ili potsvesno razmišljanje o sexu je potpuno suprotna stvar. To je lutanje po “močvari” prošlosti i budućnosti i jedna od omiljenih društvenih poslastica za manipulaciju.
Jer, društvo će “upregnuti” ljude da čine mnoge “društvene stvari” zbog toga što im je sex stalno na umu. Sex je, u tom smislu, jak društveni simbol i samim tim posredni životni doživljaj a ne neposredni.
Dakle, osim direktnog sexualnog odnosa, što više boravite u sadašnjem trenutku, budni i prisutni duhom, ili što više koristite dublje nivoe koncepta kao što je osvešćivanje sexualne energije, to vam Priroda više “sedi na ramenu” i to ste slobodniji od društvenih uslovljenosti koje su u vama.
Što je više makar povremeno Priroda u vama, to lakše generalno izlazite na kraj sa svim društvenim “progoniteljima”, između ostalih i sa vezanošću. Zato, budite što više sa Prirodom i postajaćete sve više nevezani. Postajaćete sve više slobodni i bezbrižni. Sve više “svoji”.
