Za većinu i za manjinu. Sa ohrabrenjem za većinu da krene putem manjine. Šta to konkretno znači?
Pođimo od toga da veliki broj ljudi ima potrebu da upozna nekoga. Uzmite samo činjenicu da je trenutno treća najmnogoljudnija “zemlja” na svetu Facebook. Većina od te većine koja bi da nekog upozna svesno ili potsvesno očekuje da upozna osobu suprotnog pola radi stvaranja prijateljstva, zabavljanja, sexa i sl.
Upoznavanja direktno radi sexa su, ipak, u najmanjoj meri zastupljena, bez obzira što muškarci koji traže vezu sa devojkom to često u velikoj meri čine da bi dobili sex, ali potsvesno znaju da to mogu da ostvare samo u okviru neke društvene veze kao što je zabavljanje.
Sex bez obaveza je još uža kategorija u okviru sexa kao šire grupe koja obuhvata i sex sa izvesnim labavijim društvenim obavezivanjem gde partneri osim sexa imaju i neku slabiju društvenu vezu uz to.
Naravno, u daljem izlaganju ćemo se baviti samo grupom “sex bez obaveza” i to će za nas biti početni maximum – celina.
Ta celina u sebi sadrži sve moguće razloge i namere koje ljudi imaju kada se upuštaju u takav jedan odnos (vidi prethodnu temu). Može se pretpostaviti da će najveći broj ljudi koje zanima sex bez obaveza to činiti radi zadovoljavanja osnovne potrebe za sexom ili radi uživanja, provoda i slično, što je sasvim u redu. Ovakva grupa ljudi će u narednom izlaganju biti obeležena kao većina.
Ali, sex bez obaveza po konceptu koji je pred vama, ipak, nije napravljen radi takve većine – radi osnovne potrebe za sexom ili sexualne zabave i razonode. Jer, idejna osnova, principi i ukupni smisao ovog koncepta, jednostavno, po svojoj prirodi, ne može da kao svoju glavnu ciljnu grupu ima većinu. Većina je, naravno, dobrodošla, ali ovaj koncept nije pravljen po ugledu na nju.
Čitava organizacija koncepta je, dakle, u službi manjine. Teme su, na primer, napravljene u takvom obliku i sadržaju da što više pomognu manjini da se što lakše uklopi u koncept.
Pa, da li je većina, onda, nepotreban višak? Ne, ni slučajno. Većina je osnovni rezervoar za stvaranje manjine. Jer, vrlo mali broj ljudi će direktno odgovarati ovakvom konceptu na samom početku. Vrlo mali broj će imati “idealne predispozicije”. Najveći broj onoga što se zove manjina će se postepeno regrutovati baš iz većine. Iz one grupe koja u sex bez obaveza ulazi iz znatiželje, zabave, ili potrebe za nekom promenom u životu.
Ali, većini je potrebno vreme da shvati dublje suštinu koncepta. Da se prilagodi tim porukama. Da prihvati neka uverenja. To nije lako, zato što je ovakav koncept, ipak, prilično drugačiji od onoga na šta je većina navikla. Ali, bez obzira na to, jedan broj iz te većine će, ipak, uspeti tokom vremena da dobro razume dublje poruke koncepta i da ih iskoristi na najbolji mogući način. Tada će se taj “osvešćeni” deo većine pridružiti manjini koja već postoji i samim tim će manjina automatski postajati sve veća.
Naravno, priča o manjini i većini je samo jedna imaginacija – igra suprotnosti. Ne treba imati iluzija da će ovakav koncept ikada postati nešto više od vrlo, vrlo velike manjine. Niti mu je ambicija da postane bilo šta više od toga.
Uplitanje većine je samo zato da se pokaže da je ovaj koncept generalno za svakoga, i da će najveći deo ljudi koji prihvataju ovakve ideje dolaziti postepeno baš iz tog dela društva – većine. Jer, većina ima potencijal da iz svoje ogromne baze uvek regrutuje one koji bez obzira što uglavnom slede uobičajena društvena pravila i generalno nemaju početnu naklonost prema ovakvim idejama, ipak, u jednom trenutku mogu da odluče drugačije. Dosta im je sivila prosečnosti i žele da probaju nešto drugo, nešto nestandardno. Dakle, većina ima važnu ulogu u stvaranju onoga što se zove idealno usklađena grupa po ovom konceptu – manjina.
Dobro, ali šta je to manjina? Ko je to?
Manjina su tragači. Ljudi koji tragaju. Koji su po svojoj prirodi takvi da se ne zadovoljavaju onim što se svima nudi, nego su spremni da učine sve što je potrebno da bi došli do onoga što oni sami žele. To su oni koji jasno znaju šta hoće i imaju volju da to i ostvare. Spremni su da ulažu energiju koliko god je potrebno dok rezultati ne počnu da se pojavljuju.
Ali, da ne bi bilo zabune, na ovom mestu treba reći još nešto. Nekada ljudi žele da veruju da su pripadnici ili sledbenici nečeg jako izuzetnog – nečeg “višeg” od svega ostalog. Neke “duhovne” vođe namerno provociraju to kod ljudi znajuću za tu ljudsku slabost – tu stalnu čežnju čoveka da izađe iz okvira prosečnosti. Ali, iz okvira prosečnosti se ne izlazi umišljenošću u vlastiti elitizam. U neku svoju “božansku posebnost” koja je viša i bolja od svega drugog što postoji.
Zato, sve ono što je rečeno, ili što će biti rečeno o “manjini” propustite kroz “duhovno sito”. Jer, ovaj koncept nije isto što i uobičajena društvena ambicija koja stalno želi da dobija – sve više i sve bolje. Ambicija koja trenira “ljude robote” kako da budu neustrašivi, snažni, istrajni samo da bi bili još uspešniji.
Zato, ne brkajte iste reči koje su ovde upotrebljene. Kada se kaže oni koji su “istrajni, koji žele više, imaju snage to da ostvare” misli se na “tihu istrajnost” – na onu koja ide napred ne tako što “ruši zidove” nego tako što pokušava da razume, tako što pokušava da posmatra, primećuje, tako što se otvara, suočava, tako što pravi greške i uči iz njih. Zato, ne brkajte manjinu sa elitom koja sve druge posmatra sa visine. Sve druge koji ne žele ili nisu u stanju da drže korak sa njom.
Dakle, još jednom, ovaj koncept nije nikakav elitistički pokret koji okuplja izuzetne na “svetom putu”, i prezrivo gleda na sve druge kao “neznalice i budale”. Ne. Upravo suprotno. Ovaj koncept je alternativa koja pokušava da na “meniju stvarnosti” ponudi “jelo” koje bi nekome moglo veoma da prija. Na “trpezi” na kojoj ima mnogo jela i mnogo različitih ukusa.
Imajući to sve na umu nastavimo priču tamo gde je prekinuta – o tragačima.
Tragače imate u raznim oblastima, ali tragači po ovom konceptu su oni koji istražuju svoju sexualnu energiju. Oni koji žele dublje da razumeju svoju sexualnost – da je više osveste. Oni koji veruju da se u toj oblasti nalazi jedan od ključeva njihove sreće. To su oni koji se ne stide da sebi priznaju svoje sexualne potrebe. To su ljudi koji žele da se otvore za tu oblast da bi što bolje razumeli taj deo svog bića. To su oni koji žele da traganjem nađu idealnog sexualnog partnera ili da preko sexualne energije, možda, utiču intenzivnije na nivo svog unutrašnjeg razvoja.
Ali, kako će se, na primer, ova manjina koja ide uskim putevima dubljeg razumevanja svoje sexualnosti uklopiti sa onim drugima koji prihvataju koncept ali samo zbog neposredne potrebe za sexom ili zbog zabave? Drugim rečima, da li jedan isti koncept može da postoji za tako različite grupe? Da li može da zadovolji i jedne i druge kada svi koriste jedno isto sredstvo – sexualni odnos bez društvenog obavezivanja?
Naravno da je moguće i jedno i drugo i treće i četvrto po jednom istom konceptu. Potreba, zabava, istraživanje ili unutrašnji razvoj. Sve je to moguće, jer ono što suštinski razdvaja ove različite grupe je namera. Jasna namera da se ide ili “uskom planinskom stazom”, ili “širokim auto – putem” ili varijantama koje postoje između te dve suprotnosti.
Svako će izabrati ono što mu odgovara. Posebna namera će davati posebnu specifičnost sexualnom odnosu, ali sve varijante će biti u okviru istih polaznih principa jednog istog koncepta. Sve je sasvim u redu, iako je za jedne namera sex radi samog sexa, a za druge sex ne kao krajnji i jedini cilj nego kao polazno ili pomoćno sredstvo. Ali, to će biti u redu samo ako se svi, bez obzira na njihove različite namere, pridržavaju istih principa – iste filozofske osnove i istih praktičnih pravila koja važe za sve.
Vratimo se još jedan trenutak manjini da bi još bolje precizirali ko su nosioci ovog koncepta – oni kojima ovaj koncept najbolje leži po prirodi stvari?
Manjina su, dakle, ljudi koji se ne zadovoljavaju prosečnim. Koji vole usavršavanje, put ka perfekciji. To su oni koji u društvenom sistemu vide dogmatsku mašinu koja ljude uprosečava. Koja od ljudi stvara male šrafove u velikom društvenom mehanizmu. To su oni koji uvek traže efikasnije metode, dublje uvide, dalje vidike. To su ljudi koji nisu zadovoljni onim što društveni život pruža u mnogim oblastima. Jedna od tih oblasti je, na primer, upoznavanje drugih ljudi.
Zapitajte se, koliko ste u svom životu upoznali ljudi sa kojima ste osetili neku neobičnu bliskost što se tiče fizičkog privlačenja i karakternih osobina? Koliko ljudi ste sexualno upoznali sa kojima ste osetili veoma jaku usklađenost po tom osnovu?
Ako budete potpuno iskreni prema sebi shvatićete da verovatno u toku svog života niste imali dosta prilike da osetite bliskost ili sexualnu usklađenost sa nekom osobom a da je to, s jedne strane, vrlo visokog nivoa, s druge strane, da je obostrano, a s treće strane da je potrajalo. Priznaćete sebi da većina vaših poznanstava pripada nekoj sivoj zoni koja se, nešto manje ili nešto više, utapa u prosek koji i drugi ljudi imaju.
Kako to kada društveni život pruža toliko prilika? Imate školu, fakultet, posao, izlaske, prijatelje, putovanja... Imate toliko prilike da upoznajete različite ljude, ali se to, ipak, uglavnom ne dešava. Čak i da ste vrlo bogati, stvari nisu mnogo drugačije. Prosek samo mnogo veći nego kod običnih ljudi. Zašto je to tako? Da li može drugačije?
To je zato što je čovek društveno biće, a društvo sa svojim merilima vrednosti i svojim suštinskim uverenjima čoveka više zatvara nego što ga otvara. Društvo plaši čoveka sa svih strana. Stalno mu skreće pažnju da je ugrožen, da treba da brine o ovome ili onome. Da mora da vuče, trpi, da vodi računa o hiljadu stvari. Gomila predrasuda i stereotipa se isprečila između čoveka i njegove prave prirode. Pa, kako onda od toliko pravila, od toliko zabluda, pogrešnih uverenja, od toliko buke sa svih stana da čujete “simfoniju života”? Vrlo teško, skoro nemoguće.
Nasuprot tom uobičajenom društvenom pristupu imate ovaj koncept “druženja” koji vam pruža priliku da na drugačiji način upoznajete ljude. Dublje, neposrednije, iskrenije, prirodnije. Da ih upoznajete preko direktne razmene sexualne energije života – preko doživljaja – a ne preko razmene reči i rečenica koje pobuđuju različite misli i osećanja. Doživljaji su mnogo dublji i potpuniji izrazi prirodne stvarnosti. Jer, doživljaji potiču iz “sveta realnosti” a misli i osećanja iz “sveta iluzija”.
Po ovom konceptu prekoputa sebe imate ne nekoga sa imenom i prezimenom, brojem godina, određene profesije, materijalnog stanja, društvenog i kulturnog statusa, nego imate biće koje možete da upoznate mnogo dublje ako mu prirodno pristupite. Ako pokušate da osetite njegovu životnu energiju kojom zrači. Za to vam nije potreban niti razgovor niti uobičajen društveni odnos.
Drugim rečima, s tim drugim bićem koje je pred vama možete da stupite u mnogo prisniji kontakt i da mnogo više razmenite preko vaše prirodne dubine a ne vaše društvene površine. Preko vašeg unutrašnjeg “središta” a ne vašeg spoljašnjeg “omotača”.
Dakle, mnogo je mogućnosti za istraživanje i od vas zavisi kojim mogućnostima ćete dati prednost. Ali, da bi bilo koja mogućnost na osnovu ovog koncepta počela da se ostvaruje moraćete da se okrećete nekim drugim životnim pravilima – prirodnim a ne društvenim.
Jer, ako se držite “ko pijan plota” onoga što vam društvo kaže da je dobro, moralno, poželjno, ispravno, onda će vas društvo najverovatnije uprosečiti – hteli vi to ili ne. Bićete zatvoreni u svom svetu u kome ćete više ili manje uspešno sebe ubeđivati kako vam je super. Ili ćete se gušiti u očajanju, u optuživanju drugih da su vam krivi za vašu patnju. Ili ćete biti toliko uspavani da nećete ni primećivati kako život prolazi negde drugde mimo vas, a da vi u tome vrlo malo učestvujete. To je ono što svi mi dobijamo od društva. Niste time zadovoljni? Žao mi je, ali društvo kao sistem uverenja i merila vrednosti nije sposobno za bolje. Ako hoćete bolje moraćete da potražite neka drugačija životna pravila.
Sada je, nadam se, jasnija i prava misija ovog koncepta: da pomogne ljudima u njihovom otvaranju prema životu. Sexualnost je jedan deo tog života, sa potencijalima u sebi da postane jedan važan deo iz koga se crpi ukupna životna energija.
Ali, sexualnost trpi ogroman dogmatski pritisak sa svih strana – i crkve i države i društva u celini. Za sexualnost se vezuje najviše frustracija, kompleksa, potisnutih strahova koji muče čoveka. Te frustacije nisu nastale same po sebi. Društvo ih je stvorilo. Zbog tog društva koje je i u vama moraćete da se učite “da plivate protiv struje – uzvodno”. Zadatak nije lak, ali, je zato i nagrada, zaista, primamljiva. Ako uspete u većoj meri da otvorite svoju sexualnost, uprkos uticajima društva, uspećete dublje da osetite život i budete istinski srećniji.
Samo manjina će se usuditi da krši pravila koja su nam ukivana u mozak od malena. Samo manjina će biti u stanju da poveruje da postoji drugačije, da treba drugačije, da čovek zaslužuje bolje od onoga što društvo sa svojim ograničenim životnim smislom nudi. Samo manjina će se usuditi da krene putevima dubine, širine, daljine. Samo manjina će biti spremna da nešto uradi u vezi toga, koliko god to radikalno izgledalo po društvenim standardima.
Zato je stvoren ovakav koncept. Da podrži manjinu i ohrabri većinu da krene putem manjine.
Ali, ne treba pogrešno shvatiti društvenu kritiku koja je izrečena na ovom mestu kao i u drugim temama. Životni koncept koji je ovde prezentiran (jer, već ste do sada svakako shvatili da se ovde ne radi samo o sexu nego još više o jednom specifičnom životnom smislu) ne isključuje pravo svakoga da bira svoj životni put niti želi druge puteve da omalovaži. Naprotiv. Ima dosta puteva. Na svakome je da izabere svoj. Oni koji osete bliskost sa načinom razmišljanja po ovom konceptu će se sami prepoznati. Njih nije potrebno posebno uveravati u idejne osnove koncepta.
Hajde sada da napravimo “foto – robot” predstavnika manjine koji se po svom karakteru idealno uklapa u ovaj koncept. Uzećemo u obzir žensku osobu jer su žene kritičniji element za ovakav koncept od muškaraca.
To bi verovatno bila:
- osoba koja voli izazove, koja uživa da istražuje drugačije životne koncepte i nestandardne načine razmišljanja
- osoba koja je u stanju da se otvori i da sebi prizna svoje najskrivenije potrebe ili interesovanja, bez obzira koliko oni možda nisu uobičajeni, društveno priznati ili moralno prihvatljivi za većinu
- osoba koja se ne plaši da “iskorači iz mase” i drugima jasno pokaže svoju individualnost
- osoba koja može intuitivno da oseti “da negde nešto ima” i tamo gde niko drugi nije u stanju ništa da vidi
- osoba izražene sexualne osećajnosti (ne misli se na romantičnost, sentimentalnu osećajnost i sl.)
- osoba koja se ne plaši da pokaže svoju sexualnost i koja je u stanju da u izvesnoj situaciji prva priđe muškarcu
- osoba prijatne spoljašnjosti, ženstvena, sexy, koja je privlačna muškracima i u stanju da u nekoj meri svojom pojavom pokrene njihovu sexualnu energiju
- osoba koja je iskrena, otvorena, koja nema mnogo frustracija i koja je stabilna u dovoljnoj meri da relativno lako izlazi na kraj sa psihološkim izazovima – patnjom ili euforijom – kada se pojave
DA LI SE UKLAPAŠ?
Treba imati u vidu da je foto – robot idealno zamišljena osoba. Cilj je bio da se pokažu faktori koji utiču, a ne da se krene u svrstavanje – ovo imam, a ovo nemam.
Možeš, dakle, da nemaš nijednu osobinu koja je gore navedena, a da se, ipak, sasvim dobro uklapaš u koncept. Kako to?
Pa, koncept nije smišljen kao klub odabranih. Za neke koji svojom fizičkom izuzetnošću i posebnim karakterom dobijaju člansku kartu koja je nedostupna običnom svetu. Ne. Upravo suprotno. Ovakav koncept je za svakoga ko se za njega odluči. Imaćeš priliku da se upoznaš sa svim onim što ti je potrebno da bi stekla široko znanje o tome kakav je to koncept, o čemu se tu radi, zbog čega sve to postoji, šta možeš da očekuješ, šta možeš da koristiš kao pomoć, šta kao upozorenje, itd.
Čitav koncept je dinamična stvar koja polazi od toga da ljudska bića imaju mnoge neiskorištene mogućnosti u sebi. To su njihove unutrašnje energije koje su veoma malo u upotrebi i veoma malo u balansu. Dakle, pojedinac se posmatra kao neko ko ima velike razvojne potencijale, a ne neko ko je nepromenljiv – večito zarobljen u svoj status quo.
Baš to – promena – može nekoga da pokrene da prihvati ovakav koncept odnosa, iako nema nikakvih posebnih predispozicija koje su navedene kao idealne. Iako, možda u velikoj meri i dalje veruje društvenim razlozima “protiv” a ima krho poverenje u prirodne faktore “za”. Ali, ono što je najvažnije je da ta osoba ima želju da se posluži ovim konceptom kao “razvojnom mašinom” i pokuša da na osnovu toga unese neke promene u svoj život.
Jer, suviše sumorna sadašnjost i prošlost ne ukazuju na svetlu budućnost. Osoba želi da pokuša nešto novo. Neko novo životno osveženje uprkos sadašnjem skepticizmu prema nečemu novom, nepoznatom i društveno neodobrenom. I uprkos rizicima koji bi mogli da se pojave.
Dakle, ne mora da budeš posebna da bi se uklopila u ovaj koncept. Ne moraš baš da budeš uporni, bezkompromisni, energični tragač. Tragači, doduše, imaju možda nekih početnih prednosti, jer su hrabriji da ulaze u nepoznatu teritoriju, ali to ne znači da će se automatski bolje uklopiti, pogotovo u nekim kasnijim fazama koncepta.
Jer, ovaj koncept traži ne samo odvažnost nego i suptilnost, gde čista sila i ambicija ne pomažu mnogo. Potrebno je imati osećaja, takta, strpljenja. Nekada se te osobine nalaze više kod bojažljivijih nego kod onih hrabrijih. Osim toga, stvari treba gledati u dinamici, u razvoju. Početna zbunjenost i nesnalaženje mogu tokom vremena da pređu u potpunu prilagođenost, zašto da ne?
Dakle, preko teksta koncepta imaćeš prilike da se dobro upoznaš i sa osnovama a i sa dubljim filozofskim idejama koncepta. I sa teorijom kao i sa praktičnom primenom. Upoznaćeš se sa preprekama na putu i nekim izazovima koje bi trebale da se prevaziđu. Biće ti u dobroj meri jasno u šta se upuštaš i šta možeš da očekuješ.
Ali, postoji mnogo mogućnosti i dosta različitih varijanti, tako da niko ne može da ti unapred kaže da li je ovaj koncept za tebe ili ne. Samo ti možeš da daš odgovor na to.
Ovom konceptu ne treba pristupiti kao nečemu “za” i “protiv”. Kao jedinoj istini koja postoji i koja treba da se prepozna. Ne. Postoji mnogo istina i sve one mogu istovremeno da budu istinite. Tvoje je samo da prepoznaš kojoj istini hoćeš da ukažeš poverenje. Ako se odlučiš za jednu, to istovremeno ne znači da su druge pogrešne. Ili, ako se ti ne odlučiš za ovu, to automatski ne znači da je ona pogrešna za neke druge ljude.
